Možda će nekome ova priča biti očigledna i nepotrebna, ali moje iskustvo u radu sa studentima mi je pokazalo da često nije očigledno kako treba uopšte da izgleda seminarski rad a pogotovo dobar rad. Tako da evo neko moje subjektivno uputstvo…
Zašto: „Čemu to služi a još i ne radi?“
Osim što donose dodatne poene za ocenu, suština seminarskih radova je da se pojedinac bliže i detaljnije upozna sa nekom temom jer naravno na predavanjima nikad nema dovoljno vremena da se pređe sve što je bitno, a u isto vreme pisanje seminarskih radova je kao mala obuka za pisanje budućih naučnih radova za one koji će nastaviti da se bave naučno-istrživačkim radom. Kada je u pitanju prvi motiv – bliže upoznavanje sa nekom temom, ja lično volim da nakon pisanja, ti radovi budu i prezentovani pred ostatkom grupe, pred ostalim studentima u cilju da se i drugi malo upoznaju sa tom temom tako što će im kolega autor datog seminarskog rada sažeti suštinu priče kroz svoju prezentaciju (za uputstvo za pravljenje dobre prezentacije – uputstvo sledi). S obzirom na suštinu pisanja seminarskih radova pravilo broj 1 je da nikako ne treba samo iskopati neki tekst (ili više njih) i samo ga prepisati i/ili prevesti (polazim od pretpostavke da je većina literature na egleskom) bez ikakvog smisla – tako se piše loš seminarski rad. Ono što treba uraditi je pretražiti literaturu, pročitati više tekstova na tu temu, objasniti prvo sebi tu priču tj. pokušati razumeti i tek onda je prepričajte na papiru svojim rečima – tako se piše dobar seminarski rad. I nikada, nikada, nikada nemojte napisati nešto što niste razumeli! Bez obzira kolko lepo i fensi izgledale sve te velike reči, sve te goleme jednačine, ako ih ne razumete nemojte ih pisati. A šta raditi ako puno toga ne razumete? Još literature i konsultacije! (lično zapažanje – studenti u Srbiji nedovoljno koriste konsultacije i pomoć profesora/asistenta).
Struktura seminarskog rada: Pođite od sebe
Što se strukture tiče seminarski radovi (a boga mi i naučni radovi) podležu onoj školskoj strukturi – mora da postoji uvod, razrada, zaključak.
U uvodu treba da predstavite motivaciju, ukratko suštinu i eventualno neki istorijat teme. Pod motivacijom se podrazumeva odgovor na pitanja „Zašto je to bitno? Zašto to istražujemo? Šta želimo da naučimo?“. Znači, ako na pr. imate za seminarski temu struktura zvezda, onda želite da kažete da je poznavanje strukture zvezda bitno da bismo znali „kako zvezda radi“ i kako će da evoluira i šta od nje da očekujemo tj. napravimo model odnosno predložimo neku strukturu zvezde pa iz toga računamo kakav spektar zračenja i osobine bi imala takva zvezda pa vidimo dal se to slaže sa onim što posmatramo. To je motivacija.
Što se razrade tiče to vam je glavni deo priče – kao na pr. meso u pljeskavici gde su uvod i zaključak lepinja. Tu izlažete ono što ste pročitali i naučili. Prvo postavite temu tj. navedete ili glavne karakteristike nečega pa posle objašnjavate, ili uvedete pojmove i osnovu koja će vam trebati za obradu date teme. Međutim ne treba sad krenuti od Kulina bana i nastanka sveta i svemira već zaista od onih stvari koje će konkretno biti bitne za vašu temu dok neke stvari podrazumevate da su poznate. Tako na primeru teme o strukturi zvezda ne treba sad baš krenuti od Njutnovih zakona i objašnjavati šta je gravitacija koja je svakako bitna za život i strukturu jedne zvezde – to pretpostavite da je poznato. Ono što bi bilo ok uvesti pojmove ali samo u vidu kratkog objašnjenja kao recimo objašnjenje hidrostatičke ravnoteže koja je bitna za stabilnost zvezda, pa onda recimo ukratko priču o formiranju zvezda, o zračenju koje očekujemo od njih, ali sve to zaista u po jednom pasusu, i onda pređete na detalje vaše konkretne teme. Dalje, ako uvodite neki novi pojam, skraćenicu – obavezno je objasnite. Ako imate neku jednačinu – obavezno objasnite šta predstavlja svaki simbol. Nemojte samo nabacati podatke jer u tom slučaju rad izgleda sklepan nalik Frankenštajnu. Trudite se da ima neki tok, neki logičan sled. Da nova priča sledi iz prethodne. Seminarski rad treba da bude shvatljivi sažetak neke teme, stoga dok ga pišete pokušajte da se stavite na mesto vašeg kolege iz grupe koji nije upućen u tu temu a koji bi to čitao, i uvek se pitajte da li bi je razumeo. Neka rad koji vi pišete bude rad koji biste i sami želeli da pročitate i mislili da je dobar. Jer, samo se prisetite, sigurno ste se sretali sa nekim udžbenicima koji su bili loše napisani, gde vam ništa nije bila jasno, jezik je bio zapetljan a jednačine i notacija zastrašujuće, što vas je iznerviralo, bilo vam teško za čitanje a još teže za učenje. Samo se setite tog iskustva i pkušajte da tekst koji vi pišete ne bude takav. Razmišljajte o vašem seminarkom ko o jednom poglavlju u nekom udženiku tako da dok ga pišete nemojte samo misliti na ocenu koju treba da dobijete, na profesora koji to čita i šta će on misliti, već mislite na čitaoce kao što ste vi, koji bi vaš tekst čitali i razumeli. Ako tako pišete, s tim u vidu, ne možete pogrešiti. Uvek pođite od sebe kad tako nešto radite, od toga kako vi zamišljate dobar seminarski rad, dobar tekst, dobru prezentaciju, ono što biste i vi voleli da pročitate i vidite. Poslednje što želite je da tekst/prezentacija koju sami pišete i vas same smori. Ne mogu dovoljno da naglasim kolko je ovo bitno, da pođete od sebe.
Konačno dolazimo do zaključka seminarskog rada. Dosadašnje iskustvo mi je pokazalo da se retko ko pozabavi zaključkom. Obično se studentski seminarski radovi završe naglo, samo se prekinu, kao film bez epiloga gde u deliću sekunde vidite samo da je glavni junak preživeo/nastradao i kraj, nema onog da odjaše mirno u zalazak sunca i sl. Samo nagli kraj- kao litica. Bez zaključka priča ostaje nedovršena. U principu, zaključak jeste i najteži deo za pisanje. Međutim, on ne mora da sadrži ništa epohalno, bog zna kakve zaključke koje ćete sami izvesti. Ne. Nekada zaključak samo treba da vam bude kratak sažetak teme, izdvajanje onog najbitnijeg. Jer ako posmatrate realno, uzmite pročitajte bilo koji rad, bilo koju knjigu, detalje ćete u glavnom zaboraviti, sve one stotine strana čak i omiljene vam knjige ćete zaboravite. Sećaće te se samo globalne radnje, onih najbitnijih crta i možda po koje scene, po koje rečenice. Tako i vaš seminarski rad – napisaćete bar 5 strana teksta, gde će biti gomila detalja, a u principu, suština teme se u glavnom može sažeti u 3-4 rečenice. E ta suština to je ono što treba da napišete u zaključku, ono najbitnije, ono što želite ljudi da zapamte iako će većinu zaboraviti. Možete napisati stotine strana o strukturi zvezda, ali ono što je ključno u toj priči, što želite bar to ljudi da zapamte je na pr. da zvezda kao Sunce ima jezgro u kojoj se odvijaju termonuklearne reakcije fuzije vodonika u helijum, da ima vodonični omotač kroz koji se transportuje energija stvorena u jezgru, da ima atmosferu gde je fotosfera najniži sloj odakle nam dolazi zračenje tj. kad gledamo Sunce vidimo njenu fotosferu. Kraj. To želite ljudi da zapamte, to želite da izdvojite u zaključku kao suštinu, to želite takodje da ponovite što više puta možete, da utuvite to ljudima u glavu. Osim toga u tom zaljučku tj. rezimiranom delu možete ponoviti i nešto iz uvoda (naravno bez da doslovce kopirate neku uvodnu rečenicu) kao na pr. zašto je cela ta priča bitna. I naravno bonus poene dobijate na svaki zaključak koji ste samostalno izveli (kod naučnih radova ovo je pod obavezno).
Na kraju, u vezi sa stukturom seminarskog rada, rećiću samo još da je svaki od ovih delova podjednako bitan jer svaki deo ima svoju svrhu te zaskužuje podjednako pažnje. Dakle, nemojte samo posvetiti svu svoju energiju razradi tj. sredini već rasporedite to i na uvod i zaključak.
Reference
Svaki dobar seminarski rad apsolutno mora da sadrži listu referenci tj. izvora informacija koje ste koristili. Danas na internetu možete naći bukvalno sve, ali i dalje ako možete da dodjete do neke knjige iz koje možete da izvučete bar neke informacije koje vam trebaju – uvek koristite knjige.
Naravno, ako ćemo da budemo profesionalni najbolji izvor informacija su naučni radovi jer ne retko u knjigama i udžbenicima mogu da se potkradu greške, informacije mogu biti zastarele i sl. Naravno, naučni radovi jesu vrlo ozbiljno „štivo“ i u glavnom su nerazumljivi za neki studentski nivo. Međutim, iako sredinu naučnog rada u glavnom nećete razumeti, što ne treba da vas plaši, pročitajte uvod i zaključak tj. diskusiju il kako već taj poslednji deo nazivaju, jer ti delovi su obično dosta razumljivi, sadrže suštinu, a i mogu vas uputiti na nove reference.
Što se izbora sa interneta tiče to je sve ok, i naravno treba da ih navedete kao regularan izvor na kraju seminarskog rada, ali budite oprezni oko toga kolko verujete nekom sajtu. Iako je wikipedia danas najrasprostranjenija i najkorišćenija enciklopedija ona u principu nije pouzdan izvor jer tu svako može da menja šta hoce. Na srecu, u vezi svake teme na wikipediji, na dnu strane nalazi se lista referenci, tako da wikipedia može biti vrlo korisna polazna tačka, ali ne citirate nju, već onda pogledate reference koje wikipedija daje na dnu strane i njih citirate. Osim toga, validni i vrlo vrlo korisni izvori su svi univerzitetski sajtovi koje prepoznajete po nastavku .edu koji imaju. Najlakši i možda najbolji način da dođete do informacija sa takvih sajtova je da guglujete vašu temu, pojam gde ćete dodati još i reč „lecture“ (eng. predavanje; preporučujem da guglujete na engleskom jer su univerzitetski sajtovi engleskog govornog područja najzastupljeniji na netu), dakle guglujete na pr. „stellar structure lecture“. Na taj način nalazite predavanja univerzitetskih profesora na tu temu što znači da su informacije u glavnom pouzdane a i da su tekstovi napisani tako da su namenjeni u glavnom studentima.
Treba mi zaklucak za seminar iz geografije za srbijuuu! Hitnoo! Treba mi za 22 mart 2013.
Draga Maro,
na zalost ne mogu ti napisati zakljucak, jer to ne bi bilo ni fer ni korisno ali mogu ti dati neki savet.
Posto je u pitanju seminarski rad, znaci ne nekakvo naucno istrazivanje, onda zakljucak treba da ti vise izgleda kao neki sazetak onog sto si pisala u glavnom delu rada gde ces istaci i ponoviti najbitnije cinjenice.
A da odlucis sta je tu najbitniji podatak, moze ti pomoci, da pokusas da prepricas ukratko naglas, svoj seminarski rad za 1 minut . I pri tome mozes i da se snimas da ne bi zaboravila sta si rekla. Tako ces doci do najbitnijih stvari koje na kraju treba da se kazu, i onda to samo lepo i pismeno upakujes.
The end.
Imam zanimljivu i prilicno opsirnu temu seminarskog “Gastritis, čir želuca i digestivnog trakta. Helicobacter pyilori”. Kako da uoblicim rad- osmislim formu?
Sta da napisem u uvodu, glavnom djelu i zakljucku?
Imate li literature za preporuciti?
Hvala, pozdrav!
Zdravo Stanko,
na zalost literaturu ti ne mogu preporuciti obzirom da moja struka nema dodirnih tacaka sa medicinom. No, na srecu, internet danas sve zna tako da ne sumnjam da ces naci i vise informacija nego sto ti treba.
Sgto se forme tice to sve zavisi od predmeta u okviru koga treba da napises ovaj rad jer jedna tema se moze gledati iz vise razlicitih uglova, obradjivati kroz vise predmeta, ali onda fokus u prici stavljas tako da bude u skladu sa fokusom tog predmeta.
Npr. u uvodu mozes krenuti sa statistiko – koliko su ovo cesta oboljenja i ukratko reci sta su i sta je uzrok (ova bakterija). U glavnom delu prosiri pricu o ovoj bakteriji (poreklo, negativne, pozitivne strane ako ih ima), pa onda na oboljenja, simptome, tretman i sl. Onda predjes spomenes trenutna istrazivanja na tu temu. I u zakljucku rezimiras ukratko ponavljajuci neke delove (slicno kao uvod) i rezimirajuci zasto je ova tema bitna.
I preporucujem ti jos jednom da pazljivo procitas tekst koji sam napisala bas sa uputstvima o tome sta pisati, gde naci literaturu i sl.
Srecno!
Veoma dobro objasnjeno, a kao sto i sami kazete, mnogo danasnjih studenata ne pise, a tek ne oblikuje seminarski rad na pravilan nacin, iako ste verovatno puno vremena posvetili da im objasnite koji je to pravi nacin ili da kazem neki standard… smatram da je npr. nepotrebno da profesori navode da je minimum za seminarski rad 20 strana, jer je moje misljenje da je bolje da student napise 10 strana kvalitetnog rada koji je pri tome svojim recima pisao, a ne da uzme i kopira vece celine sa Interneta (Wikipedije, itd.) kako bi dosao do ispunjenja tog profesorovog zahteva… I mislim da zbog takvih zahteva studenti na kraju ne napisu sami radove, vec odluce da to neki drugi ljudi urade za njih (naruce na Internetu i sl.), zbog nedostatka vremena u toku studija da se tom pisanju u toj kolicini posvete…
Potpuno se slažem! Kvantitativni zahtevi su uglavnom besmisleni iako verovatno motivisani idejom da studenti treba da ulože dosta rada, što na kraju završi, kopiranjem čitavih tekstova i nabacivanjem informacija. Doduše, u nekim slučajevima zahtevi o kvantitetu imaju svrhu – npr. nekada namerno postavim zahtev da se seminarski rad ograniči na mali broj strana jer a) to je mnogo teže napisati i natera studenta da razmisli o prioritetu informacija (šta je neophodno spomenuti, šta ne), b) služi kao vežba za pisanje naučnih radova za časopise/zbornike gde je broj strana ograničen.
Tako je!
zanima me koje su recenice najbolje za upotrebiti odnosno zapoceti uvod i zakljucak… i kojim recima bi bilo najbolje povezivati recenice (npr. dakle …….)
Ovo je teško pitanje jer ne postoji jedinstven odgovor, već zavisi od slučaja do slučaja. Ja lično volim da se uvod krene direktno tj. da se nešto što je navedeno u temi tj. naslovu odmah definiše, kaže šta je to, i s time započne priča u uvodu. Međutim, nekada, ako želite da postignete faktor iznenađenja, ili ako je bitna hronologija priče, onda je ok da se ostavi to za kasnije, tj. da krenete uvod sa nekom širom pričom (npr. hoćete o nekom otkriću da pričate ali prvo postavite stvari sa tim šta se tada znalo, koji su problemi postojali, koja otrića su prethodila tom o kom hoćete da pričate…). Zaključak je po meni najbolje početi na sličan način, sa nečim iz uvoda da se podsetimo zašto je tema bitna. To je bolje nego početi sa “Kao što smo videli…bla bla…”. Dakle, 2-3 rečenice da se podsetimo tj. da o čemu smo pričali i onda rezime rezultata odnosno srednjeg dela, sa eventualno nekim sopstvenim opažanjima kao zaključak. Što se tiče povezivanja rečenica i to zavisi od slučaja do slučaja, kao u govoru. Nekada samo navodite neke odvojene informacije i tu ne morate ništa povezivati. Ali ako je informacija iz rečenice koja sledi posledica informacije iz prethodnih rečenica onda kažemo Stoga, Zbog toga… Ako želimo samo da još jednom utvrdimo ono što smo već rekli, ili da zaključimo onda počnemo sa Dakle ili Kao što vidimo itd. Ako je informacija koju iznosimo u sukobu sa prethodnom informacijom ili kao izuzetak, onda koristimo Međutim. Ako je informacija koju iznosimo u rečenici povezana s nekom drugom informacijom koju možda već jesmo ili nismo naveli, onda počnemo sa S obzirom na to da…. . To je na srpskom. Na engleskom su te reči s kojima vezujemo npr Thus, Therefore (obe znače zbog toga), Moreover (povrh toga), However (međutim)…
Treba da pisem seminarski o vitaminu H, kako bi trebalo da izgleda uvod, zakljucak i da li je pozeljno da ima slika? Da li mozete ukratko da mi objasnite kako da napravim? Hvala unapred.
Da, slike su uvek pozeljne samo moraju biti relevantne (dakle, ne samo za ukras vec da imaju veze sa tekstom) i obavezno navesti referncu odakle su preuzete ako postoji referenca i dole napisati “caption” tj. objasniti sta je na slici.
Sta pisati o temi zavisi za o kojoj oblasti se radi.Ako je seminarski iz hemije onda se vise fokusirati na hemijsku strukturu. Ako je rad iz medicine onda se vise fokusirati na znacaj ovog vitamina u medicini, itd. Uvod bi npr. bilo lepo poceti sa objasnjenjem sta je vitamin H i sto je bitan i mozda o njegovom otkricu. A ostalo…, dalje se drzati gore prepisane strukture 🙂 Srecno!
Na predmetu Zaštita životne sredine – seminar kažu da je zabranjeno u rad stavljati bilo koju sliku, osim one koju smo sami fotografisali!?
Ovo su bile samo neke moje opste smernice ali naravno, svaki predavac ima pravo da sam postavi pravila sta se sme a sta ne, tako da ako tu profesor kaze da sme da se koristi samo fotografija koju sami napravite onda se toga morate pridrzavati. U principu cak i u strucnim radovima je dozvoljeno koristiti tudje fotografije ali pod uslovom da se jasno citiraju i jasno ispod same fotografije ili grafika naznaci cije je ona vlasnistvo tj gde je to ranije objavljeno.
Zaista korisni saveti !
Ako bih Vas pitala kako napisati kvalitetan,
dobar magistarski rad , šta biste mi savetovali ?
(ekonomska tema , ako je bitno za odgovor )
Ovo su opste smernice koje u principu vaze i za magistarski rad. Ove smernice su bazirane u sustini na tome kako se pise naucni rad jer je to neka poenta seminarskog rada – da se nauci pisanje strucnih radova. Samim tim ovo moze da se primeni i na magistarski. Glavna razlika je u tome sto su seminarski radovi obicno pregled neke teme, dok su magistarski, doktorski i naucni radovi istrazivacki radovi i tu se pregled teme da samo u uvodu ili pozda u jos jednom odeljku, dok ostatak rada treba da bude posvecen koriscenim metodama i rezultatima a zakljucak i diskusija posveceni rezimiranju rezultata i stavljanjem u siri kontekst (zasto su bitni) i enertualnim planovima za dalje istrazivanje teme. No, naravno, svaka ustanova i mentor imaju neka svoja pravila pa prvo treba videti sa njima sta oni traze od magistarskog rada, kako da izgleda.
Kako napisati uvod za kuvarstvo tema je potaz od pecurki…
Sesti i napisati.
Odlicni sveti i jako mi je drago sto je neko od profesora sa naseg fakulteta ukazao studentima na greske iz svog ugla. Elem, imam pitanje zbog koga sam i stigla do Vasih komentara. Dobila sam naucni rad i na osnov njega treba da napisem seminarski, rad je naravno na engleskom i vise je nego strucan. Jako mi je tesko da napravim granici izmedju prepisivanja i prepricavanja sa razumevanjem. Pored toga, ne znam kako da konceptiram. Imam uvod i zakljuak, ali da li je u redu da razradu rascepkam na iste podnaslove kao sto je to uradjeno u radu koji pratim? Hvala.
Ok je da razradu podelis na iste delove kao sto je dato u radu ali mozes i nesto spojiti jer tvoj seminarski rad ne mora da bude bas tako detaljan kao naucni rad. Sto se prepisivanja i prepricavanja tice, probaj sama sebi da prepricas na papiru, iskucaj nesto ali u opustenoj formi, kao da sebi prepricavas, a ne kao da pises neki zvanican rad sto ce neko citati. Dakle, bas za sebe. Ako ti je lakse, ne moras ni kucati, vec napisi rukom. I to ti je onda prva skice i onda na osnovu toga, sastavi svoj seminarski rad. Isto tako mozes i dok citas rad voditi neke svoje beleske na papiru, i onda na osnovu tih beleski koje su tvojim recima, izgradi seminarski rad (dakle, gledajuci u svoje beleske a ne u sam rad).
Hvala! Ono što piše u ovom tekstu je sjajno, ono kako piše malo manje. Ne postoji skraćenica “na pr”, već “npr”. “Uglavnom” se pise spojeno, kao i “neretko”. Ako se več koriste dijakritike za latinične slova, onda i svako “dj” treba da bude “đ”. Ne želim da drobim, samo da povećam opštu pismenost. I definitivno ću više pažnje obratiti na ovaj blog, deluje vrlo korisno sve što sam zasad čitala. 🙂
Hvala na odvojenom vremenu i komentarima. Potrudicu se da tekstovi pre objave budu lekturisani, jer sa svesna da em gresim u kucanju, el sam nekada lenja u kucanju, em svakako nema dovoljno obrazovanja iz srpskog jezika i gramatike.
da li mozda znate o cemu bih trebala da pisem u seminarskom na temu “Teolosko poimanje sabornosti Crkve”? nisam sigurna kako treba da pocnem..
Kako da pocnem seminarski rad na temu hasanaginica?
Imam da pisem seminarski na temu Medjunarodni transport ,Prva sam godina i nikada nisam pisala seminarski a iz ovog predmeta imam 5 takko da moram .Profesor nam nije objasnio kako se pise shvatila sam kako da pisem ali nzm sta trebba na prvoj strani da pise i dali to treba na flesci da ostaim ili da isfotokopiram ?
Najpre, sve pohvale za Vaš tekst! Iako sam četvrta godina studija, umnogome mi je pomogao da razjasnim neke stvari koje su me oduvek zbunjivale u vezi sa pisanjem seminarskih radova. Međutim, postoji nešto što u tekstu nije dodatno pojašnjeno a mene baš “muči”. Radi se o navođenju izvora u literaturi. Jasno mi je da se svaka informacija i ideja (koja nije moja) bez navođenja autora smatra plagijatom. Ali šta ako o konkretnoj temi ja uistinu nemam šta mnogo da dodam, tj. ne mogu da izmislim “toplu vodu”, kako bi se to žargonski reklo. Vi ste na početku teksta sugerisali da ” ono što treba uraditi je pretražiti literaturu, pročitati više tekstova na tu temu, objasniti prvo sebi tu priču tj. pokušati razumeti i tek onda je prepričajte na papiru svojim rečima – tako se piše dobar seminarski rad”. Zar to nije parafraza u neku ruku?
Naravno da niko ne ocekuje da kad pisete seminarski rad, pa cak nekad i diplomski, da vi tu imate sta originalno da kazete, i parafraza je tu sasvim ok. U tim situacijama se ne sme samo doslovce kopirati tekst iz drugih izvora. A kada se pisu radovi sa koji treba da imaju originalan naucni doprinos e tu onda ne sme ni doslovce a ni da se parafrazira necija druga ideja bez navodjenja reference.
Hvala na savetima, sazeti su i jasni za razumevanje.
Imam samo jednu zamerku u Vasem tekstu. Naime , Frankenstajn nije sklepan, Frankenstajn je tvorac kreacije na koju ste verovatno mislili, jer on je “zli naucnik” u romanu a stvorenje je bezimeno. Nadam se da ce vam ovo biti od pomoci kada sledeci put budete pravili komparacije.
Mozete li da mi izdvojite neke razlike između pojmova svest o sebi i identiteta?
Hvala.
Trebam da napisem seminarski rad iz geografije.,ali ne znam kako da pocnem i sta da pisem.
tema rada je: obijasniti kakosu prirodni uslovi uticali na razvoj poljoprivrede u mom zvicaju”
da li bi mogli da mi pomognete?
Odlicno objasnjeno, naisao sam na par detalja koji su mi vrlo pomogli, inace zavrsavam srednju skolu i pisem svoj prvi seminarski rad is sociologije. Drago mi je sto sam naisao na ovako dobar tekst, hvala.
treba seminarski rad za dijabetičko stopalo,može pomoć?
Da li je pravilnije pisati seminarski rad cirilicom ili latinicom?
Kod nas cirilicom,sad zavisno od fakulteta.Mada nam nisu pravili probelem cak ni lada je bila latinica..
Ali se smatra verovatno da je nase pismo cirilica-pa tako i pravlinije..
Pozzz
Zdarvo,Tijana!
Procitala sam vase instrukcije i zaista su sjane.
Mene zanima sta bi ste Vi oslovili kao drustevene-karakteristike sela?
Unapred,hvala!
Srdacan pozdrav!
Poštovana profesorka Prodanović!
Vi ste mi idol.
Ovaj tekst sa instrukcijama ću imati na umu kad budem pisala seminarski. Na master studijama sam, drustveno-humanističke nauke, imam 5 seminarskih da napišem… Lele… 😀
Koliko literature je potrebno za 15-20 strana seminarskog? Da ne odem u širinu i ne gubim vreme. Znam da zavisi od teme, al otprilike…
Hvala na korisnom tekstu! Kad bi svi profesori bili takvi…
Zavisi. Tu nema pravila. Ako nadjes dobre reference svega par ce ti biti dovoljno. Nije stvar u broju. Stvar je u tome kad ti to pises, kad pricas o necemu sto si negde procitala da obavezno navedes tu referencu. Rako da sto vise stvari iz razlicitih izvora spominjes, to vise stvari ces morati da navedes. Nekad ces neke stvari samo procitati da bi se upoznala sa temom i razjasnila sebi ali ako ne spominjes nista od toga onda ne moras to ni navesti kao referencu.
Da li moze u seminarskom radu da se unese nesto iz licnog zivota? Ja radim istrazivanje na temu ,,Citalacke navike mladih” i zelela bih da unesem u rad svoje iskustvo. Da li je to preporucljivo?
Moze, nije zabranjeno, ali i to moze da se napise nekim uopstenim tonom npr – “iz licnog iskustva znamo da…”
Da li je nophodno da se u diplomskom radu obeležavaju reference ili je dovoljno samo navesti izvore u poglavlju literatura?
Zavisi od toga sta vam mentor trazi. Pozeljno je u samom radu navoditi tacno koji deo se odnosi na koju referencu jer se tako radi u naucnim radovima, mada u diplomskim radovima to cesto nije slucaj. No, zavisi od toga kako vam mentor trazi.
Ja treba da napisem seminarsi rad iz sociologije na temu “religija i duhovni zivot ljudi” a prvi put treba da radim seminarski a tema je veoma opsirna tako da ne znam kako da uoblicim sta da napisem u uvodu,razradi i zakljucku?
Da to jeste problem sa opsirnim temama. Po meni, najbolji pristup tada je ograniciti sebe i odrediti prvo neke 3 recimo najbitnije stvari koje zelite da kazete na tu temu, onda date sebi ogranicen broj strana i onda kad napisete to najbitnije vidite koliko jos prostora imate za bilo sta drugo tj polako upacivati jos jednu po jednu stvar. Nikako ne pokusavati odmah sve da ubacite na gomilu. Kao kad pravite palacinke – stavite vecinu smese, ono najbitnije, i onda polako dodajete malo po malo mleka i mutite dok ne dobijete gustinu kakvu zelite 🙂 Dakle moj samet je – iscitajte literaturu, onda u tezama navedite sebi neke najbitnije stvari koje mislite da treba da spomenete i pisete o njima, i onda kao rezervu napisite jos nekoliko teza o nekim stvari o kojima bi pricali ako vam ostane prostora i onda iz te skice gradite i pisite rad.
Takodje se prvi put susrecem sa pisanjem seminarskog rada i profesor je veoma zahtevan.Zanima me kada budem koristila literaturu koju nadjem trebam li ja to svojim recima da objasnim ili mogu da neki tekst kopiram iz literature koji mi je potreban pa tek onda da obrazlozim svojim recima ? Posto pretpostavljam da ne treba sve da bude copy-paste iz literature da bi seminarski bio uspesan.
Uvek svojim recima prepricati i objasniti. Ako se kopira onda se to radi sa znacima navoda da bude jasno da je kopirano i da referenca u zagradi odakle je kopirano.
Moze li pomoć?Prvi put pišem seminarski rad…vaše instrukcije su mi pomogle ali i dalje ne znam kako bih počela…tema je : sida.
Da li u pisanju seminarskog rada mogu da se ne navode reference, vec da se kompletna literatura nalazi u literaturi? Nikako mi nije jasno sta se navodi u referenci. Takodje, da li ispod svake slike mora da pise izvor ili je dozvoljeno da se napise “Lista pracenja tog i tog (autora)” je…? Ukoliko pronadjem neku sliku na internetu, a zatim je sama napravim, navedem u literaturu adresu slike, da li je to dozvoljeno? Unapred hvala na svakom savetu.
Ako ono sto pises u seminarskom su informacije koje si procitala u nekoj knjizi npr. onda u referencu navedes tu knjigu i to tako sto napises Ime knjige, Imena autora, Izdavac, godina izdanja. Ako sama napravis sliku po uzoru na neku vec vidjenu tu ne moras navoditi referencu. Ali ako preuzmes sliku od negde tu bi trebala da se navede referenca. Ovde se prevashodno misli na neke ozbiljnije stvari tipa preuzmes neki grafik iz neke knjige, naucnog rada itd.
Pozz. Dobio sam zadatak iz sociologije da uradim nešto kao seminarski rad, alkoholizam. Sta da napišem i kako to da uradim, 3 sam godina sredine Škole. Hvala unapred
Da li u seminar mogu stavljati slike, tablice i dijagrame?
Naravno da mogu samo ih treba lepo oznaciti i brojem i opisom i napisati odakle su preuzete ako su preuzete.
Dobila sam maturski rad , pravoslavna hriscanska filozovija. Sta da pisem , kako da uradim ?
Hvala unapred.
pravoslavna hriscanska filozofija*
Prvi put radim seminarski koji se odnosi na etiku. U pitanju je tema Poligamija
Od cega poceti,sta istaci,cime se pozabaviti?
Moja tema za seminarski rad su Energetska pića, da li imate nekih preporuka što se tiče literature. Hvala unapred.
Da li bi mogli da mi pomognete oko seminarskog, imam par pitanja. Da li je greska ako se literatura uzima samo sa interneta, a ne i iz knjiga? Kako pisati seminarski, tj. da li sve prepricati odnosno ne kopirati tekst? I ako se ne kopira tekst kako navesti neke recenice iz izvora podataka da su iste? Tema su aditivi. Hvala unapred.
Nije greska ako je sva literatura sa interneta ako su sve reference navedene i dovoljno kvalitetne. Mada ako pisete naucni rad oda bi literatura trebala da budu knjige i drugi radovi, ali za seminarski internet je prihvatljiv.
Da treba sve prepricati i nista ne prepisivati. Ako ponavljate doslovce istu recenicu onda stavite navodnike i odmah posle navedene recenice u zagrad dodate referencu (samo ime autora i godinu). A inace uvek mozete malo promeniti i prepricati recenicu – jezik nam je dovoljno bogat.
pisem rad o oktavijanu augustu. sto bi po vasem misljenju trebala staviti u uvod.
Napisite nesto o septimusu julu 😉
Kad mislite o uvodu uvek se zapitajte zasto pisete taj rad? Za koji predmet? Koju oblast obradjujete? I onda stavite vasu temu u taj kontekst – ta i ta osoba je bitna u tom i tom periodu u toj i toj naucnoj oblasti zbog toga i toga (onako najsire). I onda u razradi to prosirite tj razradite. Znaci prvo i osnovno kod uvoda je da date motiv – zasto bi nekom ta tema bila ili trebala da bude bitna.
kako napisati seminar za npr. grad Dubrovnik….o čemu bih sve trebala pisati? ugl treba mi za turizam samo
Stvarno odličan tekst! Ukazuje na važne stvari koje treba uvijek imati na umu pri pisanju seminarskog rada, tako da nije naodmet podsjetiti se na neke od njih iako ih možda već znate.
Inače sam s Filozofskog fakulteta u Zagrebu i seminarski radovi iz područja znanosti o književnosti (koje najčešće pišem) se u nekim aspektima razlikuju od onoga što je ovdje opisano, ali je ono temeljno isto. Ponavljam: uistinu koristan tekst, hvala Vam!
Veoma mi je drago što sam naišla na ovaj tekst!
Za seminarski rad mi je dodeljena tema ,,Odeća i izgled kancelarijskog radnika” i želela sam da Vas zamolim za nekoliko saveta oko uvoda i zaključka. Vi ste ovde detaljno objasnili, ali ja još uvek ne mogu da smislim šta bih vezano za odeću mogla da napišem u uvodu, a i u zaključku… Tema je sama po sebi jednostavna, ali baš zbog toga ne znam šta bi bilo dobro da se kaže…
Poštovana profesorka,
Pre svega hvala na veoma korisnim informacijama. Zanima me u kom licu se piše seminarski rad, pošto često sam u naučnim radovima jednog autora viđao pisanje u 1. licu množine, tipa “U ovom radu ćemo istražiti…”? Da li je to standard pisanja ili proizvoljan izbor autora?
Unapred hvala na odgovoru!
Koliko strana i koliko referenci bi trebalo da ima dobar seminarski rad? Verovano je odgovor “zavisi”.
Ali recite mi barem okvirno.
Neko vaše mišljenje iz vašeg iskustva.
Zavisi 🙂 Neko trazi kvantitet neko kvalitet. Ja licno sve seminarske radove ogranicim na 5 stranica jer iz mog iskustva studenti vise nauce kad moraju da se ogranice nego kad mogu da napisu 30 stranica – onda samo nabacaju sve informacije koje su nasli, dok kad ih ogranicim moraju da razmisle i isfiltriraju bitne od manje bitnih informacija.
Hvala, ali niste mi odgovorili za broj referenci. Da li je dovoljno da se 3-4 knjige nalaze u listi referenci.
Zavisi sta pisete. Knjige su dosta opsirne reference i dovojne za neki mozda seminarski rad. Ali za recimo master rad nije dovoljno. Ne postoji neka propisana mera koliko referenci je dovoljno.
Koje je razlika u zaključku i rezimeu?
Odlicno pitanje! Rezime je obicno kraci i sadrzi nesto vise uvodnih informacija, odnosno otprilike se u rezimeu ista tezina i paznja posvecuje uvodnim informacijama i postavci problema kao i rezultatima. S druge strane, zakljucak je obicno nesto duzi i tu je najveca tezina na rezultatima istrazivanja dok se na uvodne informacije odnosno na postavku problema citalac podseti samo u prve 2-3 recenice.
Draga prof.dr Tijana
Možete li mi objasniti sta da napišem u Predgovoru
Ps. Na koja pitanja da org za predgovor. Unaprijed hvala.
Predgovor je neki uvodni komentar koji dodatno autor zeli da da, a koji nije nuzno uvod u temu. Znaci nesto sto ili stavlja temu u siri kontekst ili govori o tome zasto autor pise bas o ovoj temi. To je deo koji je nesto licniji po sadrzini, dakle daje neko licno vidjenje teme, neke licne informacije.