Kako napisati dobar seminarski rad

Možda će nekome ova priča biti očigledna i nepotrebna, ali moje iskustvo u radu sa studentima mi je pokazalo da često nije očigledno kako treba uopšte da izgleda seminarski rad a pogotovo dobar rad. Tako da evo neko moje subjektivno uputstvo…

Zašto: „Čemu to služi a još i ne radi?“

Osim što donose dodatne poene za ocenu, suština seminarskih radova je da se pojedinac bliže i detaljnije upozna sa nekom temom jer naravno na predavanjima nikad nema dovoljno vremena da se pređe sve što je bitno, a u isto vreme pisanje seminarskih radova je kao mala obuka za pisanje budućih naučnih radova za one koji će nastaviti da se bave naučno-istrživačkim radom. Kada je u pitanju prvi motiv – bliže upoznavanje sa nekom temom, ja lično volim da nakon pisanja, ti radovi budu i prezentovani pred ostatkom grupe, pred ostalim studentima u cilju da se i drugi malo upoznaju sa tom temom tako što će im kolega autor datog seminarskog rada sažeti suštinu priče kroz svoju prezentaciju (za uputstvo za pravljenje dobre prezentacije – uputstvo sledi). S obzirom na suštinu pisanja seminarskih radova pravilo broj 1 je da nikako ne treba samo iskopati neki tekst (ili više njih) i samo ga prepisati i/ili prevesti (polazim od pretpostavke da je većina literature na egleskom) bez ikakvog smisla – tako se piše loš seminarski rad. Ono što treba uraditi je pretražiti literaturu, pročitati više tekstova na tu temu, objasniti prvo sebi tu priču tj. pokušati razumeti i tek onda je prepričajte na papiru svojim rečima – tako se piše dobar seminarski rad. I nikada, nikada, nikada nemojte napisati nešto što niste razumeli! Bez obzira kolko lepo i fensi izgledale sve te velike reči, sve te goleme jednačine, ako ih ne razumete nemojte ih pisati. A šta raditi ako puno toga ne razumete? Još literature i konsultacije! (lično zapažanje – studenti u Srbiji nedovoljno koriste konsultacije i pomoć profesora/asistenta).

Struktura seminarskog rada: Pođite od sebe

Što se strukture tiče seminarski radovi (a boga mi i naučni radovi) podležu onoj školskoj strukturi – mora da postoji uvod, razrada, zaključak.

U uvodu treba da predstavite motivaciju, ukratko suštinu i eventualno neki istorijat teme. Pod motivacijom se podrazumeva odgovor na pitanja „Zašto je to bitno? Zašto to istražujemo? Šta želimo da naučimo?“. Znači, ako na pr. imate za seminarski temu struktura zvezda, onda želite da kažete da je poznavanje strukture zvezda bitno da bismo znali „kako zvezda radi“ i kako će da evoluira i šta od nje da očekujemo tj. napravimo model odnosno predložimo neku strukturu zvezde pa iz toga računamo kakav spektar zračenja i osobine bi imala takva zvezda pa vidimo dal se to slaže sa onim što posmatramo. To je motivacija.

Što se razrade tiče to vam je glavni deo priče – kao na pr. meso u pljeskavici gde su uvod i zaključak lepinja. Tu izlažete ono što ste pročitali i naučili. Prvo postavite temu tj. navedete ili glavne karakteristike nečega pa posle objašnjavate, ili uvedete pojmove i osnovu koja će vam trebati za obradu date teme. Međutim ne treba sad krenuti od Kulina bana i nastanka sveta i svemira već zaista od onih stvari koje će konkretno biti bitne za vašu temu dok neke stvari podrazumevate da su poznate. Tako na primeru teme o strukturi zvezda ne treba sad baš krenuti od Njutnovih zakona i objašnjavati šta je gravitacija koja je svakako bitna za život i strukturu jedne zvezde – to pretpostavite da je poznato. Ono što bi bilo ok uvesti pojmove ali samo u vidu kratkog objašnjenja kao recimo objašnjenje hidrostatičke ravnoteže koja je bitna za stabilnost zvezda, pa onda recimo ukratko priču o formiranju zvezda, o zračenju koje očekujemo od njih, ali sve to zaista u po jednom pasusu, i onda pređete na detalje vaše konkretne teme. Dalje, ako uvodite neki novi pojam, skraćenicu – obavezno je objasnite. Ako imate neku jednačinu – obavezno objasnite šta predstavlja svaki simbol. Nemojte samo nabacati podatke jer u tom slučaju rad izgleda sklepan nalik Frankenštajnu. Trudite se da ima neki tok, neki logičan sled. Da nova priča sledi iz prethodne. Seminarski rad treba da bude shvatljivi sažetak neke teme, stoga dok ga pišete pokušajte da se stavite na mesto vašeg kolege iz grupe koji nije upućen u tu temu a koji bi to čitao, i uvek se pitajte da li bi je razumeo. Neka rad koji vi pišete bude rad koji biste i sami želeli da pročitate i mislili da je dobar. Jer, samo se prisetite, sigurno ste se sretali sa nekim udžbenicima koji su bili loše napisani, gde vam ništa nije bila jasno, jezik je bio zapetljan a jednačine i notacija zastrašujuće, što vas je iznerviralo, bilo vam teško za čitanje a još teže za učenje. Samo se setite tog iskustva i pkušajte da tekst koji vi pišete ne bude takav. Razmišljajte o vašem seminarkom ko o jednom poglavlju u nekom udženiku tako da dok ga pišete nemojte samo misliti na ocenu koju treba da dobijete, na profesora koji to čita i šta će on misliti, već mislite na čitaoce kao što ste vi, koji bi vaš tekst čitali i razumeli. Ako tako pišete, s tim u vidu, ne možete pogrešiti. Uvek pođite od sebe kad tako nešto radite, od toga kako vi zamišljate dobar seminarski rad, dobar tekst, dobru prezentaciju, ono što biste i vi voleli da pročitate i vidite. Poslednje što želite je da tekst/prezentacija koju sami pišete i vas same smori. Ne mogu dovoljno da naglasim kolko je ovo bitno, da pođete od sebe.

Konačno dolazimo do zaključka seminarskog rada. Dosadašnje iskustvo mi je pokazalo da se retko ko pozabavi zaključkom. Obično se studentski seminarski radovi završe naglo, samo se prekinu, kao film bez epiloga gde u deliću sekunde vidite samo da je glavni junak preživeo/nastradao i kraj, nema onog da odjaše mirno u zalazak sunca i sl. Samo nagli kraj- kao litica. Bez zaključka priča ostaje nedovršena. U principu, zaključak jeste i najteži deo za pisanje. Međutim, on ne mora da sadrži ništa epohalno, bog zna kakve zaključke koje ćete sami izvesti. Ne. Nekada zaključak samo treba da vam bude kratak sažetak teme, izdvajanje onog najbitnijeg. Jer ako posmatrate realno, uzmite pročitajte bilo koji rad, bilo koju knjigu, detalje ćete u glavnom zaboraviti, sve one stotine strana čak i omiljene vam knjige ćete zaboravite. Sećaće te se samo globalne radnje, onih najbitnijih crta i možda po koje scene, po koje rečenice. Tako i vaš seminarski rad – napisaćete bar 5 strana teksta, gde će biti gomila detalja, a u principu, suština teme se u glavnom može sažeti u 3-4 rečenice. E ta suština to je ono što treba da napišete u zaključku, ono najbitnije, ono što želite ljudi da zapamte iako će većinu zaboraviti. Možete napisati stotine strana o strukturi zvezda, ali ono što je ključno u toj priči, što želite bar to ljudi da zapamte je na pr. da zvezda kao Sunce ima jezgro u kojoj se odvijaju termonuklearne reakcije fuzije vodonika u helijum, da ima vodonični omotač kroz koji se transportuje energija stvorena u jezgru, da ima atmosferu gde je fotosfera najniži sloj odakle nam dolazi zračenje tj. kad gledamo Sunce vidimo njenu fotosferu. Kraj. To želite ljudi da zapamte, to želite da izdvojite u zaključku kao suštinu, to želite takodje da ponovite što više puta možete, da utuvite to ljudima u glavu. Osim toga u tom zaljučku tj. rezimiranom delu možete ponoviti i nešto iz uvoda (naravno bez da doslovce kopirate neku uvodnu rečenicu) kao na pr. zašto je cela ta priča bitna. I naravno bonus poene dobijate na svaki zaključak koji ste samostalno izveli (kod naučnih radova ovo je pod obavezno).

Na kraju, u vezi sa stukturom seminarskog rada, rećiću samo još da je svaki od ovih delova podjednako bitan jer svaki deo ima svoju svrhu te zaskužuje podjednako pažnje. Dakle, nemojte samo posvetiti svu svoju energiju razradi tj. sredini već rasporedite to i na uvod i zaključak.

Reference

Svaki dobar seminarski rad apsolutno mora da sadrži listu referenci tj. izvora informacija koje ste koristili. Danas na internetu možete naći bukvalno sve, ali i dalje ako možete da dodjete do neke knjige iz koje možete da izvučete bar neke informacije koje vam trebaju – uvek koristite knjige.

Naravno, ako ćemo da budemo profesionalni najbolji izvor informacija su naučni radovi jer ne retko u knjigama i udžbenicima mogu da se potkradu greške, informacije mogu biti zastarele i sl. Naravno, naučni radovi jesu vrlo ozbiljno „štivo“ i u glavnom su nerazumljivi za neki studentski nivo. Međutim, iako sredinu naučnog rada u glavnom nećete razumeti, što ne treba da vas plaši, pročitajte uvod i zaključak tj. diskusiju il kako već taj poslednji deo nazivaju, jer ti delovi su obično dosta razumljivi, sadrže suštinu, a i mogu vas uputiti na nove reference.

Što se izbora sa interneta tiče to je sve ok, i naravno treba da ih navedete kao regularan izvor na kraju seminarskog rada, ali budite oprezni oko toga kolko verujete nekom sajtu. Iako je wikipedia danas najrasprostranjenija i najkorišćenija enciklopedija ona u principu nije pouzdan izvor jer tu svako može da menja šta hoce. Na srecu, u vezi svake teme na wikipediji, na dnu strane nalazi se lista referenci, tako da wikipedia može biti vrlo korisna polazna tačka, ali ne citirate nju, već onda pogledate reference koje wikipedija daje na dnu strane i njih citirate. Osim toga, validni i vrlo vrlo korisni izvori su svi univerzitetski sajtovi koje prepoznajete po nastavku .edu koji imaju. Najlakši i možda najbolji način da dođete do informacija sa takvih sajtova je da guglujete vašu temu, pojam gde ćete dodati još i reč „lecture“ (eng. predavanje; preporučujem da guglujete na engleskom jer su univerzitetski sajtovi engleskog govornog područja najzastupljeniji na netu), dakle guglujete na pr. „stellar structure lecture“. Na taj način nalazite predavanja univerzitetskih profesora na tu temu što znači da su informacije u glavnom pouzdane a i da su tekstovi napisani tako da su namenjeni u glavnom studentima.

17 thoughts on “Kako napisati dobar seminarski rad

  1. prodanvc@df.uns.ac.rs Post author

    Draga Maro,
    na zalost ne mogu ti napisati zakljucak, jer to ne bi bilo ni fer ni korisno ali mogu ti dati neki savet.
    Posto je u pitanju seminarski rad, znaci ne nekakvo naucno istrazivanje, onda zakljucak treba da ti vise izgleda kao neki sazetak onog sto si pisala u glavnom delu rada gde ces istaci i ponoviti najbitnije cinjenice.
    A da odlucis sta je tu najbitniji podatak, moze ti pomoci, da pokusas da prepricas ukratko naglas, svoj seminarski rad za 1 minut . I pri tome mozes i da se snimas da ne bi zaboravila sta si rekla. Tako ces doci do najbitnijih stvari koje na kraju treba da se kazu, i onda to samo lepo i pismeno upakujes.
    The end.

    Reply
  2. Stanko

    Imam zanimljivu i prilicno opsirnu temu seminarskog “Gastritis, čir želuca i digestivnog trakta. Helicobacter pyilori”. Kako da uoblicim rad- osmislim formu?
    Sta da napisem u uvodu, glavnom djelu i zakljucku?
    Imate li literature za preporuciti?
    Hvala, pozdrav!

    Reply
    1. prodanvc@df.uns.ac.rs Post author

      Zdravo Stanko,
      na zalost literaturu ti ne mogu preporuciti obzirom da moja struka nema dodirnih tacaka sa medicinom. No, na srecu, internet danas sve zna tako da ne sumnjam da ces naci i vise informacija nego sto ti treba.
      Sgto se forme tice to sve zavisi od predmeta u okviru koga treba da napises ovaj rad jer jedna tema se moze gledati iz vise razlicitih uglova, obradjivati kroz vise predmeta, ali onda fokus u prici stavljas tako da bude u skladu sa fokusom tog predmeta.
      Npr. u uvodu mozes krenuti sa statistiko – koliko su ovo cesta oboljenja i ukratko reci sta su i sta je uzrok (ova bakterija). U glavnom delu prosiri pricu o ovoj bakteriji (poreklo, negativne, pozitivne strane ako ih ima), pa onda na oboljenja, simptome, tretman i sl. Onda predjes spomenes trenutna istrazivanja na tu temu. I u zakljucku rezimiras ukratko ponavljajuci neke delove (slicno kao uvod) i rezimirajuci zasto je ova tema bitna.
      I preporucujem ti jos jednom da pazljivo procitas tekst koji sam napisala bas sa uputstvima o tome sta pisati, gde naci literaturu i sl.
      Srecno!

      Reply
  3. Maxilijana

    Veoma dobro objasnjeno, a kao sto i sami kazete, mnogo danasnjih studenata ne pise, a tek ne oblikuje seminarski rad na pravilan nacin, iako ste verovatno puno vremena posvetili da im objasnite koji je to pravi nacin ili da kazem neki standard… smatram da je npr. nepotrebno da profesori navode da je minimum za seminarski rad 20 strana, jer je moje misljenje da je bolje da student napise 10 strana kvalitetnog rada koji je pri tome svojim recima pisao, a ne da uzme i kopira vece celine sa Interneta (Wikipedije, itd.) kako bi dosao do ispunjenja tog profesorovog zahteva… I mislim da zbog takvih zahteva studenti na kraju ne napisu sami radove, vec odluce da to neki drugi ljudi urade za njih (naruce na Internetu i sl.), zbog nedostatka vremena u toku studija da se tom pisanju u toj kolicini posvete…

    Reply
    1. prodanvc@df.uns.ac.rs Post author

      Potpuno se slažem! Kvantitativni zahtevi su uglavnom besmisleni iako verovatno motivisani idejom da studenti treba da ulože dosta rada, što na kraju završi, kopiranjem čitavih tekstova i nabacivanjem informacija. Doduše, u nekim slučajevima zahtevi o kvantitetu imaju svrhu – npr. nekada namerno postavim zahtev da se seminarski rad ograniči na mali broj strana jer a) to je mnogo teže napisati i natera studenta da razmisli o prioritetu informacija (šta je neophodno spomenuti, šta ne), b) služi kao vežba za pisanje naučnih radova za časopise/zbornike gde je broj strana ograničen.

      Reply
  4. tijana

    zanima me koje su recenice najbolje za upotrebiti odnosno zapoceti uvod i zakljucak… i kojim recima bi bilo najbolje povezivati recenice (npr. dakle …….)

    Reply
    1. prodanvc@df.uns.ac.rs Post author

      Ovo je teško pitanje jer ne postoji jedinstven odgovor, već zavisi od slučaja do slučaja. Ja lično volim da se uvod krene direktno tj. da se nešto što je navedeno u temi tj. naslovu odmah definiše, kaže šta je to, i s time započne priča u uvodu. Međutim, nekada, ako želite da postignete faktor iznenađenja, ili ako je bitna hronologija priče, onda je ok da se ostavi to za kasnije, tj. da krenete uvod sa nekom širom pričom (npr. hoćete o nekom otkriću da pričate ali prvo postavite stvari sa tim šta se tada znalo, koji su problemi postojali, koja otrića su prethodila tom o kom hoćete da pričate…). Zaključak je po meni najbolje početi na sličan način, sa nečim iz uvoda da se podsetimo zašto je tema bitna. To je bolje nego početi sa “Kao što smo videli…bla bla…”. Dakle, 2-3 rečenice da se podsetimo tj. da o čemu smo pričali i onda rezime rezultata odnosno srednjeg dela, sa eventualno nekim sopstvenim opažanjima kao zaključak. Što se tiče povezivanja rečenica i to zavisi od slučaja do slučaja, kao u govoru. Nekada samo navodite neke odvojene informacije i tu ne morate ništa povezivati. Ali ako je informacija iz rečenice koja sledi posledica informacije iz prethodnih rečenica onda kažemo Stoga, Zbog toga… Ako želimo samo da još jednom utvrdimo ono što smo već rekli, ili da zaključimo onda počnemo sa Dakle ili Kao što vidimo itd. Ako je informacija koju iznosimo u sukobu sa prethodnom informacijom ili kao izuzetak, onda koristimo Međutim. Ako je informacija koju iznosimo u rečenici povezana s nekom drugom informacijom koju možda već jesmo ili nismo naveli, onda počnemo sa S obzirom na to da…. . To je na srpskom. Na engleskom su te reči s kojima vezujemo npr Thus, Therefore (obe znače zbog toga), Moreover (povrh toga), However (međutim)…

      Reply
  5. Ksenija

    Treba da pisem seminarski o vitaminu H, kako bi trebalo da izgleda uvod, zakljucak i da li je pozeljno da ima slika? Da li mozete ukratko da mi objasnite kako da napravim? Hvala unapred.

    Reply
    1. prodanvc@df.uns.ac.rs Post author

      Da, slike su uvek pozeljne samo moraju biti relevantne (dakle, ne samo za ukras vec da imaju veze sa tekstom) i obavezno navesti referncu odakle su preuzete ako postoji referenca i dole napisati “caption” tj. objasniti sta je na slici.
      Sta pisati o temi zavisi za o kojoj oblasti se radi.Ako je seminarski iz hemije onda se vise fokusirati na hemijsku strukturu. Ako je rad iz medicine onda se vise fokusirati na znacaj ovog vitamina u medicini, itd. Uvod bi npr. bilo lepo poceti sa objasnjenjem sta je vitamin H i sto je bitan i mozda o njegovom otkricu. A ostalo…, dalje se drzati gore prepisane strukture :) Srecno!

      Reply
  6. tija

    Na predmetu Zaštita životne sredine – seminar kažu da je zabranjeno u rad stavljati bilo koju sliku, osim one koju smo sami fotografisali!?

    Reply
    1. prodanvc@df.uns.ac.rs Post author

      Ovo su bile samo neke moje opste smernice ali naravno, svaki predavac ima pravo da sam postavi pravila sta se sme a sta ne, tako da ako tu profesor kaze da sme da se koristi samo fotografija koju sami napravite onda se toga morate pridrzavati. U principu cak i u strucnim radovima je dozvoljeno koristiti tudje fotografije ali pod uslovom da se jasno citiraju i jasno ispod same fotografije ili grafika naznaci cije je ona vlasnistvo tj gde je to ranije objavljeno.

      Reply
  7. Silvija

    Zaista korisni saveti !
    Ako bih Vas pitala kako napisati kvalitetan,
    dobar magistarski rad , šta biste mi savetovali ?
    (ekonomska tema , ako je bitno za odgovor )

    Reply
    1. prodanvc@df.uns.ac.rs Post author

      Ovo su opste smernice koje u principu vaze i za magistarski rad. Ove smernice su bazirane u sustini na tome kako se pise naucni rad jer je to neka poenta seminarskog rada – da se nauci pisanje strucnih radova. Samim tim ovo moze da se primeni i na magistarski. Glavna razlika je u tome sto su seminarski radovi obicno pregled neke teme, dok su magistarski, doktorski i naucni radovi istrazivacki radovi i tu se pregled teme da samo u uvodu ili pozda u jos jednom odeljku, dok ostatak rada treba da bude posvecen koriscenim metodama i rezultatima a zakljucak i diskusija posveceni rezimiranju rezultata i stavljanjem u siri kontekst (zasto su bitni) i enertualnim planovima za dalje istrazivanje teme. No, naravno, svaka ustanova i mentor imaju neka svoja pravila pa prvo treba videti sa njima sta oni traze od magistarskog rada, kako da izgleda.

      Reply
  8. Msha

    Odlicni sveti i jako mi je drago sto je neko od profesora sa naseg fakulteta ukazao studentima na greske iz svog ugla. Elem, imam pitanje zbog koga sam i stigla do Vasih komentara. Dobila sam naucni rad i na osnov njega treba da napisem seminarski, rad je naravno na engleskom i vise je nego strucan. Jako mi je tesko da napravim granici izmedju prepisivanja i prepricavanja sa razumevanjem. Pored toga, ne znam kako da konceptiram. Imam uvod i zakljuak, ali da li je u redu da razradu rascepkam na iste podnaslove kao sto je to uradjeno u radu koji pratim? Hvala.

    Reply
    1. prodanvc@df.uns.ac.rs Post author

      Ok je da razradu podelis na iste delove kao sto je dato u radu ali mozes i nesto spojiti jer tvoj seminarski rad ne mora da bude bas tako detaljan kao naucni rad. Sto se prepisivanja i prepricavanja tice, probaj sama sebi da prepricas na papiru, iskucaj nesto ali u opustenoj formi, kao da sebi prepricavas, a ne kao da pises neki zvanican rad sto ce neko citati. Dakle, bas za sebe. Ako ti je lakse, ne moras ni kucati, vec napisi rukom. I to ti je onda prva skice i onda na osnovu toga, sastavi svoj seminarski rad. Isto tako mozes i dok citas rad voditi neke svoje beleske na papiru, i onda na osnovu tih beleski koje su tvojim recima, izgradi seminarski rad (dakle, gledajuci u svoje beleske a ne u sam rad).

      Reply

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>