Mo\u017eda \u0107e nekome ova pri\u010da biti o\u010digledna i nepotrebna, ali moje iskustvo u radu sa studentima mi je pokazalo da \u010desto nije o\u010digledno kako treba uop\u0161te da izgleda seminarski rad a pogotovo dobar rad. Tako da evo neko moje subjektivno uputstvo…<\/p>\n
Za\u0161to: \u201e\u010cemu to slu\u017ei a jo\u0161 i ne radi?\u201c<\/p>\n
Osim \u0161to donose dodatne poene za ocenu, su\u0161tina seminarskih radova je da se pojedinac bli\u017ee i detaljnije upozna sa nekom temom jer naravno na predavanjima nikad nema dovoljno vremena da se pre\u0111e sve \u0161to je bitno, a u isto vreme pisanje seminarskih radova je kao mala obuka za pisanje budu\u0107ih nau\u010dnih radova za one koji \u0107e nastaviti da se bave nau\u010dno-istr\u017eiva\u010dkim radom. Kada je u pitanju prvi motiv \u2013 bli\u017ee upoznavanje sa nekom temom, ja li\u010dno volim da nakon pisanja, ti radovi budu i prezentovani pred ostatkom grupe, pred ostalim studentima u cilju da se i drugi malo upoznaju sa tom temom tako \u0161to \u0107e im kolega autor datog seminarskog rada sa\u017eeti su\u0161tinu pri\u010de kroz svoju prezentaciju (za uputstvo za pravljenje dobre prezentacije \u2013 uputstvo sledi). S obzirom na su\u0161tinu pisanja seminarskih radova pravilo broj 1 je da nikako ne treba samo iskopati neki tekst (ili vi\u0161e njih) i samo ga prepisati i\/ili prevesti (polazim od pretpostavke da je ve\u0107ina literature na egleskom) bez ikakvog smisla \u2013 tako se pi\u0161e lo\u0161 seminarski rad. Ono \u0161to treba uraditi je pretra\u017eiti literaturu, pro\u010ditati vi\u0161e tekstova na tu temu, objasniti prvo sebi tu pri\u010du tj. poku\u0161ati razumeti i tek onda je prepri\u010dajte na papiru svojim re\u010dima \u2013 tako se pi\u0161e dobar seminarski rad. I nikada, nikada, nikada nemojte napisati ne\u0161to \u0161to niste razumeli! Bez obzira kolko lepo i fensi izgledale sve te velike re\u010di, sve te goleme jedna\u010dine, ako ih ne razumete nemojte ih pisati. A \u0161ta raditi ako puno toga ne razumete? Jo\u0161 literature i konsultacije! (li\u010dno zapa\u017eanje \u2013 studenti u Srbiji nedovoljno koriste konsultacije i pomo\u0107 profesora\/asistenta).<\/p>\n
Struktura seminarskog rada: Po\u0111ite od sebe<\/p>\n
\u0160to se strukture ti\u010de seminarski radovi (a boga mi i nau\u010dni radovi) podle\u017eu onoj \u0161kolskoj strukturi \u2013 mora da postoji uvod, razrada, zaklju\u010dak.<\/p>\n
U uvodu treba da predstavite motivaciju, ukratko su\u0161tinu i eventualno neki istorijat teme. Pod motivacijom se podrazumeva odgovor na pitanja \u201eZa\u0161to je to bitno? Za\u0161to to istra\u017eujemo? \u0160ta \u017eelimo da nau\u010dimo?\u201c. Zna\u010di, ako na pr. imate za seminarski temu struktura zvezda, onda \u017eelite da ka\u017eete da je poznavanje strukture zvezda bitno da bismo znali \u201ekako zvezda radi\u201c i kako \u0107e da evoluira i \u0161ta od nje da o\u010dekujemo tj. napravimo model odnosno predlo\u017eimo neku strukturu zvezde pa iz toga ra\u010dunamo kakav spektar zra\u010denja i osobine bi imala takva zvezda pa vidimo dal se to sla\u017ee sa onim \u0161to posmatramo. To je motivacija.<\/p>\n
\u0160to se razrade ti\u010de to vam je glavni deo pri\u010de \u2013 kao na pr. meso u pljeskavici gde su uvod i zaklju\u010dak lepinja. Tu izla\u017eete ono \u0161to ste pro\u010ditali i nau\u010dili. Prvo postavite temu tj. navedete ili glavne karakteristike ne\u010dega pa posle obja\u0161njavate, ili uvedete pojmove i osnovu koja \u0107e vam trebati za obradu date teme. Me\u0111utim ne treba sad krenuti od Kulina bana i nastanka sveta i svemira ve\u0107 zaista od onih stvari koje \u0107e konkretno biti bitne za va\u0161u temu dok neke stvari podrazumevate da su poznate. Tako na primeru teme o strukturi zvezda ne treba sad ba\u0161 krenuti od Njutnovih zakona i obja\u0161njavati \u0161ta je gravitacija koja je svakako bitna za \u017eivot i strukturu jedne zvezde – to pretpostavite da je poznato. Ono \u0161to bi bilo ok uvesti pojmove ali samo u vidu kratkog obja\u0161njenja kao recimo obja\u0161njenje hidrostati\u010dke ravnote\u017ee koja je bitna za stabilnost zvezda, pa onda recimo ukratko pri\u010du o formiranju zvezda, o zra\u010denju koje o\u010dekujemo od njih, ali sve to zaista u po jednom pasusu, i onda pre\u0111ete na detalje va\u0161e konkretne teme. Dalje, ako uvodite neki novi pojam, skra\u0107enicu \u2013 obavezno je objasnite. Ako imate neku jedna\u010dinu \u2013 obavezno objasnite \u0161ta predstavlja svaki simbol. Nemojte samo nabacati podatke jer u tom slu\u010daju rad izgleda sklepan nalik Franken\u0161tajnu. Trudite se da ima neki tok, neki logi\u010dan sled. Da nova pri\u010da sledi iz prethodne. Seminarski rad treba da bude shvatljivi sa\u017eetak neke teme, stoga dok ga pi\u0161ete poku\u0161ajte da se stavite na mesto va\u0161eg kolege iz grupe koji nije upu\u0107en u tu temu a koji bi to \u010ditao, i uvek se pitajte da li bi je razumeo. Neka rad koji vi pi\u0161ete bude rad koji biste i sami \u017eeleli da pro\u010ditate i mislili da je dobar. Jer, samo se prisetite, sigurno ste se sretali sa nekim ud\u017ebenicima koji su bili lo\u0161e napisani, gde vam ni\u0161ta nije bila jasno, jezik je bio zapetljan a jedna\u010dine i notacija zastra\u0161uju\u0107e, \u0161to vas je iznerviralo, bilo vam te\u0161ko za \u010ditanje a jo\u0161 te\u017ee za u\u010denje. Samo se setite tog iskustva i pku\u0161ajte da tekst koji vi pi\u0161ete ne bude takav. Razmi\u0161ljajte o va\u0161em seminarkom ko o jednom poglavlju u nekom ud\u017eeniku tako da dok ga pi\u0161ete nemojte samo misliti na ocenu koju treba da dobijete, na profesora koji to \u010dita i \u0161ta \u0107e on misliti, ve\u0107 mislite na \u010ditaoce kao \u0161to ste vi, koji bi va\u0161 tekst \u010ditali i razumeli. Ako tako pi\u0161ete, s tim u vidu, ne mo\u017eete pogre\u0161iti. Uvek po\u0111ite od sebe kad tako ne\u0161to radite, od toga kako vi zami\u0161ljate dobar seminarski rad, dobar tekst, dobru prezentaciju, ono \u0161to biste i vi voleli da pro\u010ditate i vidite. Poslednje \u0161to \u017eelite je da tekst\/prezentacija koju sami pi\u0161ete i vas same smori. Ne mogu dovoljno da naglasim kolko je ovo bitno, da po\u0111ete od sebe.<\/p>\n
Kona\u010dno dolazimo do zaklju\u010dka seminarskog rada. Dosada\u0161nje iskustvo mi je pokazalo da se retko ko pozabavi zaklju\u010dkom. Obi\u010dno se studentski seminarski radovi zavr\u0161e naglo, samo se prekinu, kao film bez epiloga gde u deli\u0107u sekunde vidite samo da je glavni junak pre\u017eiveo\/nastradao i kraj, nema onog da odja\u0161e mirno u zalazak sunca i sl. Samo nagli kraj- kao litica. Bez zaklju\u010dka pri\u010da ostaje nedovr\u0161ena. U principu, zaklju\u010dak jeste i najte\u017ei deo za pisanje. Me\u0111utim, on ne mora da sadr\u017ei ni\u0161ta epohalno, bog zna kakve zaklju\u010dke koje \u0107ete sami izvesti. Ne. Nekada zaklju\u010dak samo treba da vam bude kratak sa\u017eetak teme, izdvajanje onog najbitnijeg. Jer ako posmatrate realno, uzmite pro\u010ditajte bilo koji rad, bilo koju knjigu, detalje \u0107ete u glavnom zaboraviti, sve one stotine strana \u010dak i omiljene vam knjige \u0107ete zaboravite. Se\u0107a\u0107e te se samo globalne radnje, onih najbitnijih crta i mo\u017eda po koje scene, po koje re\u010denice. Tako i va\u0161 seminarski rad \u2013 napisa\u0107ete bar 5 strana teksta, gde \u0107e biti gomila detalja, a u principu, su\u0161tina teme se u glavnom mo\u017ee sa\u017eeti u 3-4 re\u010denice. E ta su\u0161tina to je ono \u0161to treba da napi\u0161ete u zaklju\u010dku, ono najbitnije, ono \u0161to \u017eelite ljudi da zapamte iako \u0107e ve\u0107inu zaboraviti. Mo\u017eete napisati stotine strana o strukturi zvezda, ali ono \u0161to je klju\u010dno u toj pri\u010di, \u0161to \u017eelite bar to ljudi da zapamte je na pr. da zvezda kao Sunce ima jezgro u kojoj se odvijaju termonuklearne reakcije fuzije vodonika u helijum, da ima vodoni\u010dni omota\u010d kroz koji se transportuje energija stvorena u jezgru, da ima atmosferu gde je fotosfera najni\u017ei sloj odakle nam dolazi zra\u010denje tj. kad gledamo Sunce vidimo njenu fotosferu. Kraj. To \u017eelite ljudi da zapamte, to \u017eelite da izdvojite u zaklju\u010dku kao su\u0161tinu, to \u017eelite takodje da ponovite \u0161to vi\u0161e puta mo\u017eete, da utuvite to ljudima u glavu. Osim toga u tom zalju\u010dku tj. rezimiranom delu mo\u017eete ponoviti i ne\u0161to iz uvoda (naravno bez da doslovce kopirate neku uvodnu re\u010denicu) kao na pr. za\u0161to je cela ta pri\u010da bitna. I naravno bonus poene dobijate na svaki zaklju\u010dak koji ste samostalno izveli (kod nau\u010dnih radova ovo je pod obavezno).<\/p>\n
Na kraju, u vezi sa stukturom seminarskog rada, re\u0107i\u0107u samo jo\u0161 da je svaki od ovih delova podjednako bitan jer svaki deo ima svoju svrhu te zasku\u017euje podjednako pa\u017enje. Dakle, nemojte samo posvetiti svu svoju energiju razradi tj. sredini ve\u0107 rasporedite to i na uvod i zaklju\u010dak.<\/p>\n
Reference<\/p>\n
Svaki dobar seminarski rad apsolutno mora da sadr\u017ei listu referenci tj. izvora informacija koje ste koristili. Danas na internetu mo\u017eete na\u0107i bukvalno sve, ali i dalje ako mo\u017eete da dodjete do neke knjige iz koje mo\u017eete da izvu\u010dete bar neke informacije koje vam trebaju \u2013 uvek koristite knjige.<\/p>\n
Naravno, ako \u0107emo da budemo profesionalni najbolji izvor informacija su nau\u010dni radovi jer ne retko u knjigama i ud\u017ebenicima mogu da se potkradu gre\u0161ke, informacije mogu biti zastarele i sl. Naravno, nau\u010dni radovi jesu vrlo ozbiljno \u201e\u0161tivo\u201c i u glavnom su nerazumljivi za neki studentski nivo. Me\u0111utim, iako sredinu nau\u010dnog rada u glavnom ne\u0107ete razumeti, \u0161to ne treba da vas pla\u0161i, pro\u010ditajte uvod i zaklju\u010dak tj. diskusiju il kako ve\u0107 taj poslednji deo nazivaju, jer ti delovi su obi\u010dno dosta razumljivi, sadr\u017ee su\u0161tinu, a i mogu vas uputiti na nove reference.<\/p>\n
\u0160to se izbora sa interneta ti\u010de to je sve ok, i naravno treba da ih navedete kao regularan izvor na kraju seminarskog rada, ali budite oprezni oko toga kolko verujete nekom sajtu. Iako je wikipedia danas najrasprostranjenija i najkori\u0161\u0107enija enciklopedija ona u principu nije pouzdan izvor jer tu svako mo\u017ee da menja \u0161ta hoce. Na srecu, u vezi svake teme na wikipediji, na dnu strane nalazi se lista referenci, tako da wikipedia mo\u017ee biti vrlo korisna polazna ta\u010dka, ali ne citirate nju, ve\u0107 onda pogledate reference koje wikipedija daje na dnu strane i njih citirate. Osim toga, validni i vrlo vrlo korisni izvori su svi univerzitetski sajtovi koje prepoznajete po nastavku .edu koji imaju. Najlak\u0161i i mo\u017eda najbolji na\u010din da do\u0111ete do informacija sa takvih sajtova je da guglujete va\u0161u temu, pojam gde \u0107ete dodati jo\u0161 i re\u010d \u201electure\u201c (eng. predavanje; preporu\u010dujem da guglujete na engleskom jer su univerzitetski sajtovi engleskog govornog podru\u010dja najzastupljeniji na netu), dakle guglujete na pr. \u201estellar structure lecture\u201c. Na taj na\u010din nalazite predavanja univerzitetskih profesora na tu temu \u0161to zna\u010di da su informacije u glavnom pouzdane a i da su tekstovi napisani tako da su namenjeni u glavnom studentima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mo\u017eda \u0107e nekome ova pri\u010da biti o\u010digledna i nepotrebna, ali moje iskustvo u radu sa studentima mi je pokazalo da \u010desto nije o\u010digledno kako treba uop\u0161te da izgleda seminarski rad a pogotovo dobar rad. Tako da evo neko moje subjektivno uputstvo… Za\u0161to: \u201e\u010cemu to slu\u017ei a jo\u0161 i ne radi?\u201c Osim \u0161to donose dodatne poene […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"parent":12,"menu_order":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","template":"","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"class_list":["post-30","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/30","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=30"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/30\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":370,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/30\/revisions\/370"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/12"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=30"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}