{"id":10,"date":"2012-12-28T11:00:23","date_gmt":"2012-12-28T10:00:23","guid":{"rendered":"http:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/?page_id=10"},"modified":"2019-03-13T11:39:35","modified_gmt":"2019-03-13T10:39:35","slug":"astro-serminars","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/astro-serminars\/","title":{"rendered":"Colloquium"},"content":{"rendered":"

Welcome to Astronomy and Physics Colloquium\/Seminar Page!
\nColloquia are held on Fridays at 14h, at the lecture room VII at the ground floor of the Physics Department.<\/strong><\/p>\n

15. mart 2019. 14:00, amfiteatar VII, Departman za fiziku<\/p>\n

\u0414\u0440 \u041c\u0430\u0440\u043a\u043e \u0412\u043e\u0458\u0438\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0418\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442 \u0437\u0430 \u0444\u0438\u0437\u0438\u043a\u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434<\/span>:<\/strong><\/p>\n

\u041a\u0432\u0430\u043d\u0442\u043d\u0430 \u0433\u0440\u0430\u0432\u0438\u0442\u0430\u0446\u0438\u0458\u0430 — \u0448\u0442\u0430, \u043a\u0430\u043a\u043e \u0438 \u0437\u0430\u0448\u0442\u043e
\n<\/span><\/strong><\/p>\n

\u041a\u043e\u043d\u0441\u0442\u0440\u0443\u043a\u0446\u0438\u0458\u0430 \u0442\u0435\u043e\u0440\u0438\u0458\u0435 \u043a\u0432\u0430\u043d\u0442\u043d\u0435 \u0433\u0440\u0430\u0432\u0438\u0442\u0430\u0446\u0438\u0458\u0435 (\u041a\u0413) \u043f\u0440\u0435\u0434\u0441\u0442\u0430\u0432\u0459\u0430 \u0458\u0435\u0434\u0430\u043d \u043e\u0434 \u043d\u0430\u0458\u0444\u0443\u043d\u0434\u0430\u043c\u0435\u043d\u0442\u0430\u043b\u043d\u0438\u0458\u0438\u0445 \u043f\u0440\u043e\u0431\u043b\u0435\u043c\u0430 \u043c\u043e\u0434\u0435\u0440\u043d\u0435 \u0442\u0435\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u0435 \u0444\u0438\u0437\u0438\u043a\u0435. \u0423 \u043e\u0432\u043e\u043c \u043f\u0440\u0435\u0434\u0430\u0432\u0430\u045a\u0443, \u0434\u0430\u045b\u0435\u043c\u043e \u0443\u0432\u043e\u0434 \u0438 \u043f\u0440\u0435\u0433\u043b\u0435\u0434 \u0440\u0430\u0437\u043d\u0438\u0445 \u043f\u0440\u0438\u0441\u0442\u0443\u043f\u0430 \u043e\u0432\u043e\u043c \u043f\u0440\u043e\u0431\u043b\u0435\u043c\u0443, \u0441\u0430 \u043a\u043e\u043d\u043a\u0440\u0435\u0442\u043d\u0438\u043c \u0446\u0438\u0459\u0435\u043c \u0434\u0430 \u043d\u0430 \u0458\u0435\u0434\u043d\u043e\u0441\u0442\u0430\u0432\u0430\u043d \u043d\u0430\u0447\u0438\u043d \u043e\u0431\u0458\u0430\u0441\u043d\u0438\u043c\u043e (\u0430) \u0437\u0430\u0448\u0442\u043e \u0445\u043e\u045b\u0435\u043c\u043e \u0434\u0430 \u043a\u0432\u0430\u043d\u0442\u0443\u0458\u0435\u043c\u043e \u0433\u0440\u0430\u0432\u0438\u0442\u0430\u0446\u0438\u0458\u0443, (\u0431) \u0448\u0442\u0430 \u0442\u0430\u0447\u043d\u043e \u0442\u0443 \u0442\u0440\u0435\u0431\u0430 \u0434\u0430 \u0441\u0435 \u043a\u0432\u0430\u043d\u0442\u0443\u0458\u0435, \u0438 (\u0432) \u043a\u0430\u043a\u043e \u0442\u043e \u043c\u043e\u0436\u0435 \u0434\u0430 \u0441\u0435 \u0438\u0437\u0432\u0435\u0434\u0435. \u041f\u0440\u043e\u0434\u0438\u0441\u043a\u0443\u0442\u043e\u0432\u0430\u045b\u0435\u043c\u043e \u0440\u0430\u0437\u043d\u0430 \u0440\u0435\u0448\u0435\u043d\u0430 \u0438 \u043d\u0435\u0440\u0435\u0448\u0435\u043d\u0430 \u043f\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430 \u0432\u0435\u0437\u0430\u043d\u0430 \u0437\u0430 \u0438\u0441\u0442\u0440\u0430\u0436\u0438\u0432\u0430\u045a\u0435 \u041a\u0413. \u041d\u0430 \u043a\u0440\u0430\u0458\u0443 \u045b\u0435\u043c\u043e \u0434\u0435\u0444\u0438\u043d\u0438\u0441\u0430\u0442\u0438 \u0458\u0435\u0434\u0430\u043d \u043a\u043e\u043d\u043a\u0440\u0435\u0442\u0430\u043d \u043c\u043e\u0434\u0435\u043b \u041a\u0413, \u043a\u0430\u043e \u0438\u043b\u0443\u0441\u0442\u0440\u0430\u0446\u0438\u0458\u0443 \u0458\u0435\u0434\u043d\u043e\u0433 \u043e\u0434 \u043c\u043e\u0433\u0443\u045b\u0438\u0445 \u043f\u0440\u0438\u0441\u0442\u0443\u043f\u0430 \u0438\u0441\u0442\u0440\u0430\u0436\u0438\u0432\u0430\u045a\u0443 \u041a\u0413.<\/p>\n

***<\/p>\n

23. novembar 2018. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Prof. dr Dragutin Mihailovi\u0107, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad<\/span>:<\/strong><\/p>\n

Fizika u potrazi za skrivenim strukturama<\/span><\/strong><\/p>\n

Kao po nekom pravilu, razvoj fizike zastane ispred zida za koji su se fizi\u010dari uvek nadali da \u0107e da se ispre\u010di \u201ekasnije\u201c. Nekoliko problema je pred fizikom u ovom veku, a koji su direktno vezani za opstanak civilizacije: klimatske promene, pitanje svesti tj. funkcionisanja mozga, kontakti sa drugim civilizacijama, nelinearnost komunikacija raznih oblika, brzina dono\u0161enja odluka u nesigurnom svetu koji uklju\u010duje \u017eivi svet i njegovo okru\u017eenje na svim prostornim razmerama (od \u0107elijskih do planetarnih), itd. U takvoj situaciji fizi\u010dari pribegavaju konstrukciji raznih modela koji, ili samo delimi\u010dno re\u0161avaju problem, ili ga na du\u017ei period odla\u017eu, ne dolaze\u0107i do skrivenih struktura za kojima fizika traga. U prvom delu seminara ova pri\u010da \u0107e biti izneta na slikovit na\u010din bez pretenzija da se ponudi bilo kakvo mogu\u0107e re\u0161enje. Drugi deo seminara \u0107e biti posve\u0107en pri\u010di o fizici i njenom traganju za skrivenim informacijama o procesima i objekatima za koje znamo ili ne znamo da postoje. Ovaj deo \u0107e biti poduprt i nekim rezultatima, kao primerima, do kojih su do\u0161li istra\u017eiva\u010di sa Poljoprivrednog fakulteta, Departmana za fiziku, Departmana za matematiku i informatiku u Novom Sadu.<\/p>\n

***<\/p>\n

9. novembar 2018. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Dr Nikola Veselinovi\u0107, <\/span>Institut za fiziku, Beograd:<\/strong><\/p>\n

Upotreba miona iz kosmi\u010dkog zra\u010denja za posmatranje aktivnosti Sunca<\/span><\/strong><\/a><\/p>\n

Energija i fluks kosmi\u010dkih zraka, koji dolaze izvan Sun\u010devog sistema, su modulisani solarnim magnetnim poljem. Tako modulisano kosmi\u010dko zra\u010denje zatim interaguje sa atmosferom na\u0161e planete pri \u010demu se javlja kaskada sekundarnih \u010destica nastalih iz sudara kosmi\u010dkog zra\u010denja (jezgra protona, helijuma i ostalih elemenata u tragovima) sa molekulima atmosfere. Ovo sekundarno kosmi\u010dko zra\u010denje nosi informaciju o solarnoj modulaciji pa mo\u017ee biti iskori\u0161\u0107eno za izu\u010davanje procesa na Suncu i u heliosferi, \u0161to ne samo da je od zna\u010daja za izu\u010davanje kosmi\u010dkih zraka nego ima uticaja i na izu\u010davanje procesa u atmosferi i magnetosferi Zemlje.<\/p>\n

Niskofonska laboratorija Instituta za fiziku u Beogradu je opremljena mionskim detektorima, sme\u0161tenim u njenom nadzemnom i podzemnom delu koji omogu\u0107avaju izu\u010davanje procesa solarne modulacije, pri istim atmosferskim i geomagnetnim uslovima, na vi\u0161e razli\u010ditih srednjih energija odziva. Ovakav detektorski sistem predstavlja korisnu nadogradnju ve\u0107 postoje\u0107ih sistema u svetu ka ve\u0107im energijama \u0161to je od zna\u010daja za istra\u017eivanje dometa uticaja Sunca na galakti\u010dko kosmi\u010dko zra\u010denje, kao i razumevanju periodi\u010dnih varijacija niskoeergetskog kosmi\u010dkog zra\u010denja na razli\u010ditim energijama. Tako\u0111e, omogu\u0107ava i karakterizaciju ekstremnih doga\u0111aja na Suncu poput perturberanci ali i preciznije odre\u0111ivanje gradijenta i anizotropije kosmi\u010dkog zra\u010denja.<\/p>\n

***<\/p>\n

8. jun 2018. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Dr Nikolina Jankovi\u0107, <\/span>Institut Biosens, Novi Sad:<\/strong><\/p>\n

Elektromagnetski i akusti\u010dki metamaterijali<\/b><\/a>
\n<\/span><\/p>\n

Elektromagnetski metamaterijali predstavljaju ve\u0161ta\u010dke medijume sastavljene od jedini\u010dnih \u0107elija manjih od talasne du\u017eine, koji su projektovani na poseban na\u010din tako da ispoljavaju osobine koje ina\u010de ne postoje u prirodi. U zavisnosti od geometrije jedini\u010dne \u0107elije, metamaterijali mogu imati proizvoljne, \u010dak i negativne vrednosti permitivnosti i permeabilnosti i samim tim ispoljiti osobine kao \u0161to su negativan indeks prelamanja, ekstremna anizotropnost ili magnetizam na opti\u010dkim u\u010destanostima. Kao takvi, metamaterijali omogu\u0107avaju proizvoljnu manipulaciju elektromagnetskim talasima i shodno tome pojavu nekonvencionalnih efekata kao \u0161to su nevidljivost, inverzni Doplerov efekat i negativno prelamanje talasa ali i prevazila\u017eenje difrakcionog limita u opti\u010dkim sistemima.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i sna\u017enoj analogiji izme\u0111u konstitutivnih parametara elektromagnetskih i mehani\u010dkih sistema, koncept metamaterijala i nekonvencionalnog prostiranja talasa u skorije vreme pro\u0161iren je i na mehani\u010dke, odnosno akusti\u010dke talase.<\/p>\n

U ovoj prezentaciji bi\u0107e predstavljeni osnovni koncepti metamaterijala, njihove vrste i mogu\u0107e primene u optici, komunikacionim sistemima i biosenzorima. Pored toga, bi\u0107e predstavljena i elektro-akusti\u010dka analogija sa posebnim osvrtom na akusti\u010dke strukture koje podr\u017eavaju povr\u0161inske talase i njihovu primenu u senzorima i aktuatorima.<\/p>\n

***<\/p>\n

18. maj 2018. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Dr Nenad Vukmirovi\u0107, <\/span>Laboratorija za primenu ra\u010dunara u nauci, Centar za izu\u010davanje kompleksnih sistema, Institut za fiziku u Beogradu:<\/strong><\/p>\n

Fizika organskih solarnih \u0107elija<\/a><\/strong>
\n<\/span><\/p>\n

Organski poluprovodni materijali na bazi konjugovanih polimera ili malih molekula imaju velike mogu\u0107nosti primene za elektronske i optoelektronske naprave kao \u0161to su solarne \u0107elije, diode koje emituju svetlost i tranzistori. Glavni razlog za to je mogu\u0107nost njihove lake i jeftine proizvodnje. U prvom delu predavanja \u0107e biti dat pregled trenutne faze razvoja organskih materijala i naprava na bazi njih i fizi\u010dkih procesa bitnih za njihove karakteristike.<\/p>\n

U drugom delu predavanja bi\u0107e predstavljeni na\u0161i rezultati [1, 2, 3] koji rasvetljavaju proces razdvajanja eksitona na granici dva materijala u organskim solarnim \u0107elijama. Granica izme\u0111u dva materijala je modelovana Hamiltonijanom koji uklju\u010duje efekte elektronske sprege, elektron-fonon interakcije, interakcije elektrona sa \u0161upljinama i interakcije sa spolja\u0161njim elektromagnetnim poljem [1]. Dinamika sistema na ultrabrzoj vremenskoj skali (<1 ps) je zatim simulirana kori\u0161\u0107enjem teorije matrica gustina. Rezultati su ukazali da ve\u0107ina eksitona koji su u po\u010detnom trenutku generisani u jednom materijalu tu i ostaju na ovoj vremenskoj skali [2]. Zatim je sistem modelovan na du\u017eoj vremenskoj skali kori\u0161\u0107enjem istog modelnog Hamiltonijana, s tim \u0161to je dinamika tretirana kori\u0161\u0107enjem semiklasi\u010dnog pristupa u okviru koga eksiton sa odre\u0111enom verovatno\u0107om prelazi iz jednog stanja u drugo. Rezultati su pokazali da na ovaj na\u010din sa velikom verovatno\u0107om dolazi do razdvajanja eksitona na elektron i \u0161upljinu [3], \u0161to je u saglasnosti sa eksperimentalno opa\u017eenom velikom kvantnom efikasno\u0161\u0107u najboljih organskih solarnih \u0107elija.<\/p>\n

[1] V. Jankovic and N. Vukmirovic, Phys. Rev. B 95, 075308 (2017).
\n[2] V. Jankovic and N. Vukmirovic, J. Phys. Chem. C 121, 19602 (2017).
\n[3] V. Jankovic and N. Vukmirovic, J. Phys. Chem. C, in press, doi: 10.1021\/acs.jpcc.8b03114<\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 13. april 2018. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Milan Milo\u0161evi\u0107, <\/span>Departman za fiziku, PMF, Univerzitet u Ni\u0161u<\/span>:<\/h3>\n

Numeri\u010dko izra\u010dunavanje posmatra\u010dkih parametara inflacije<\/strong><\/a><\/h3>\n

Po\u010detkom 80-tih godina XX veka brojni nau\u010dnici, predlo\u017eili su pro\u0161irenje Standardnog kosmolo\u0161kog modela teorijom inflacije. Prema ovoj teoriji svemir je u ranoj fazi pro\u0161ao kroz kratkotrajnu fazu ubrzanog, inflatornog, eksponencijalnog \u0161irenja, tokom koje su se njegove dimenzije (\u201eradijus\u201c) vi\u0161estruko uve\u0107ale. Iako je inflatorna kosmologija uspe\u0161no dopunila Standardni model, sam proces inflacije, pre svega na\u010din na koji ona po\u010dinje, su jo\u0161 uvek u velikoj meri nepoznati. Tokom prethodnih 35 godina predlo\u017eeni su mnogobrojni, konkretni, modeli inflatornog \u0161irenja svemira.<\/p>\n

Jedan od najzna\u010dajnijih na\u010dina za testiranje inflatornih kosmolo\u0161kih modela je upore\u0111ivanje izra\u010dunatih i izmerenih vrednosti tzv. posmatra\u010dkih parametara: skalarni spektralni indeks (ns<\/sub><\/em>) i tenzorskog i skalarnog spektra snage (r<\/em>). Iako je analiti\u010dka procedura za pribli\u017eno izra\u010dunavanje posmatra\u010dkih parametara dobro poznata i relativno jednostavna, ona se mo\u017ee primeniti samo za veliki broj jednostavnih modela. Me\u0111utim, ovu proceduru naj\u010de\u0161\u0107e nije mogu\u0107e koristiti za slo\u017eene modele, sa komplikovanim oblikom potencijala, opisane nestandardnim lagran\u017eijanom itd.<\/p>\n

Na ovom predavanju bi\u0107e prezentovan metod za numeri\u010dko izra\u010dunavanje posmatra\u010dkih parametara inflacije. Primenom ovog numeri\u010dkog metod izra\u010dunati su posmatra\u010dki parametri za inflatorni model sa tahionskim skalarnim poljem, opisanim nestandardnim lagran\u017eijanom Dirak-Born-Infeldovog (DBI) tipa, a zatim je analizirana uloga tahionskog polja u kosmologiji sveta na brani (Randal-Sundrum model).<\/p>\n

PETAK 23. mart 2018. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc Sonja Gombar, <\/span>Departman za fiziku, PMF<\/span>:<\/h3>\n

Pore\u0111enje kvantne zamr\u0161enosti i kvantne koherentnosti u XY spinskim lancima sa \u0110alo\u0161inski-Morija interakcijom i uo\u010davanje kvantnog faznog prelaza <\/a>
\n<\/span><\/h3>\n

Kvantna informatika je od samog svog nastanka 1982. godine, u obliku ideje Ri\u010darda Fajmana, privukla veliku pa\u017enju nau\u010dne zajednice. Sada su od posebnog interesa entiteti poput kvantne zamr\u0161enosti i kvantne koherentnosti, koji su uzro\u010dnici brojnih pojava nedoku\u010divih klasi\u010dnom svetu. Kako su ve\u0107 na\u0111ene veli\u010dine koje predstavljaju validne mere i jedne i druge pojave, slede\u0107i korak predstavlja ispitivanje njihovih pona\u0161anja u specifi\u010dnim sistemima. U ovom slu\u010daju bi\u0107e re\u010di o XY spinskim lancima sa \u0110alo\u0161inski-Morija interakcijom, pri \u010demu \u0107e biti upotrebljena dva izbora anizotropije u sistemu. Bi\u0107e predstavljena veza izme\u0111u parne konkurentnosti, validne mere zamr\u0161enosti u sistemu, i relativne entropije koherentnosti, naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ene mere koherentnosti u sistemima. Osim toga, bi\u0107e re\u010di i o mogu\u0107nostima uo\u010davanja kvantnih faznih prelaza u ovakvim sistemima posredstvom upravo veli\u010dina kvantne informatike, a kao sredstvo \u0107e u ovom slu\u010daju biti kori\u0161\u0107en metod kvantne renormalizacione grupe.<\/p>\n

 <\/p>\n

PETAK 23. februar 2018. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc Milo\u0161 Kova\u010devi\u0107,\u00a0<\/span>Sapienca Univerzitetu u Rimu<\/span>:<\/h3>\n

Gamma-ray bursts \/ Eksplozije gama-zra\u010denja<\/a>
\n<\/span><\/h3>\n

Ovi dogadjaji (skra\u0107eno GRB), kao \u0161to ime navodi, predstavljaju relativno kratke (desetak sekundi) epizodegama-zra\u010denja (keV, MeV energije). Otkriveni su 1960ih i 70ih kada su prvi sateliti za detektovanje gama-zraka lansirani u orbitu. Njihova udaljenost se kre\u0107e u intervalu z = 0.1 — 8, \u0161to je nekoliko desetina milijardi svetlosnih godina. Izra\u010dunata oslobodjena energija samo u vidu gama-fotona za ovo kratko vreme mo\u017ee dosti\u0107i \u010dak 10^54 — 10^55 erg, dok je ukupna oslobo\u0111ena energija jo\u0161 ve\u0107a; pore\u0111enja radi energija mirovanja Sunca (kada se pretvori po formuli E = mc^2) iznosi oko 10^54 erg, dok je maksimalna oslobodjena energija nekih supernovi u vidu fotona oko 10^51 — 10^52 erg detektovano danima i mesecima nakon eksplozije. S obzirom da se GRB desi u roku od desetak sekundi zna\u010di da su veoma luminozni\/svetli i zato se u principu mogu detektovati \u010dak i preko z = 10. Povezani su sa veoma energi\u010dnim supernovama (hipernovama), tj. isti mehanizam proizvede GRB i hipernovu.
\nDanas se smatra da ovi doga\u0111aji nastaju kada veoma masivne zvezde sagore svo nuklearno gorivo i kada im se jezgro sa\u017eme u crnu rupu (ne u neutronsku zvezdu kao \u0161to je slu\u010daj sa ve\u0107inom supernovi), ili prilikom sudara dve\u00a0 neutronske zvezde; u oba slu\u010daja se energija oslobodi na ra\u010dun gravitacione potencijalne energije. Energija je u vidu veoma uskog ultrarelativistickog jet\/mlaza cestica usmerenih ka Zemlji (u suprotnom se ne detektuju) kre\u0107u\u0107i se brzinom reda veli\u010dine 0.9999… brzine svetlosti. Zra\u010denje ovog mlaza se detektuje kao GRB.<\/span><\/span><\/p>\n

Predavanje \u0107e obuhvatiti istorijat detektovanja i kako se do\u0161lo do
\nraznih zaklju\u010daka na osnovu njih, po\u010dev od prve detekcije 1970ih pa do 2017. kada je detektovano gravitaciono zra\u010denje zajedno sa GRB. Tako\u0111e \u0107e biti predstavljen alternativni model.<\/p>\n

PETAK 17. novembar 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Nenad Vranje\u0161, Institut za fiziku u Beogradu<\/span>:<\/h3>\n

Precizna merenja parametara Standardnog modela na eksperimentu ATLAS u CERN-u<\/a> <\/span>
\n<\/span><\/h3>\n

Iako \u0161iroko do\u017eivljavan kao “ma\u0161ina za otkri\u0107a”, Veliki sudara\u010d hadrona (LHC) u CERN-u tako\u0111e omogu\u0107ava prikupljanje ve\u0107 otkrivenih \u010destica (W i Z bozona, top i bottom kvarkova, J\/psi mezona…) sa statistikom bez presedana. Ovako veliki broj “standardnih \u010destica” omogu\u0107ava najpreciznija merenja fundamentalnih parametara savremene teorije \u010destica, te zajedno sa otkri\u0107em Higsovog bozona vodi rasvetljavanju dinamike naru\u0161enja simetrije u elektroslabom sektoru Standardnog modela. U tom smislu klju\u010dna su merenja elektroslabih opservabli kao \u0161to su masa W bozona (mW) i Vajnbergov ugao slabog me\u0161anja (sin2ThetaW).<\/p>\n

Na seminaru \u0107e biti prikazani rezultati prvog merenja mW na LHC-u nedavno objavljenog od strane kolaboracije ATLAS. Rezultat merenja po postignutoj ekstremnoj preciznosti (\u00b1 19 MeV) odgovara prethodnim merenjima na eksperimentima CDF i D0 na Tevatronu. Bi\u0107e prikazane planovi za unapredjenje ovog rezultata sa podacima koji \u0107e biti prikupljeni na ATLAS-u do kraja 2018, a potom \u0107e biti diskutovane i mogu\u0107nosti za najprecizinije merenje sin2ThetaW sa podacima koji bi trebalo da budu prikupljeni na LHC-u visoke luminoznosti (HL-LHC) do kraja slede\u0107e decenije.<\/p>\n

Posebno se ohrabruju studenti master i doktorskih studija da prisustvuju seminaru sobzirom da \u0107e biti dat i pregled aktivnosti grupe Instituta za fiziku koja aktivno u\u010destvuje na eksperimentu ATLAS. Grupa ima otvorene pozicije za studente u narednom periodu.<\/p>\n

PETAK 10. novembar 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Maja Vuckovac, Department of Applied Physics, Aalto University, Finland <\/span>:<\/h3>\n

Igra sa kapljicama na superhidrofobnim povr\u0161inama <\/span>
\n<\/span><\/h3>\n

<\/span>Priroda oko nas je okru\u017ezena interesantnim \u017eivim bi\u0107ima koje nam konstantno slu\u017ee kao inspiracija da kreiramo ve\u0161ta\u010dke materijale sa jednako dobrim ili \u010dak boljim osobinama nego one koje nalazimo u prirodi. Neke od njih poput lotusovog lista, krila leptira, cvr\u010dka i vilinskog konjica, stopala geka, o\u010diju muve i komarca imaju izvanrednu sposobnost da odbijaju kapljice vode i pozate su pod nazivom superhidrofobne povrsine. Kapljice vode na ovakvim povr\u0161inama formiraju idealne sfere poput bisera koje se vrlo lako mogu kretati po njima. Ovakvo slobodno i brzo kretanje kapljica na superhidrofobnim povr\u0161inama nastaje usled specifi\u010dne kombinacije fizi\u010dke hrapavosti i hemijske strukture koje omogu\u0107avaju da se tanak sloj vazduha zarobi izmedju kapljice te\u010dnosti i uzorka smanjujuci na taj na\u010din kontaktnu povr\u0161inu i frikciju. Upravo zbog toga su ovakvi materijali na\u0161li \u0161iroku primenu u industriji poput vodootpornih materijala, materijala protiv formiranja leda, korozije i magle, potom kao premazi za smanjenje frikcije, za poboljsaje efikasnosti solarnih panela, za skladi\u0161tenje i prikaz informacija, interfejs za prenos toplote i pri dizajniranju novih mikrofluidinih ur\u0111aja. Prema tome, iako ove povr\u0161ine predstavljaju veliki potencijal u savremenoj industriji i neke su \u010dak nasle primenu, jo\u0161 uvek ih je potrebno fundamentalno izu\u010davati u cilju realizacije njihove primene u industriji.
\nFundamentalno izu\u010davanje bazirano je na izu\u010davanju kapilarnih sila koje dovode do razli\u010ditih interakcija kapljica sa superhidrofobnim povr\u0161inama poput rolanja i odbijanja kapljica kao i kontrolisanja kretanja kapljica na pomenutim povr\u0161inama. Prema tome, u ovom predavanju prvo \u0107emo se uvesti u pojam superhidrofobnih povr\u0161ina, a potom na tri primera, kojima sam se bavila u mom istra\u017eivanju, pokazati kako se mo\u017ee igrati sa kapljicama na ovakvim povr\u0161inama. U prvom primeru \u0107emo se upoznati sa sintezom superhidrofobninh povr\u0161ina i optimizacijom sinteze izu\u010davajuci kretanje ferofludinih kapljica u magnetnom polju i merenja sila frikcije. U drugom primeru \u0107emo se upoznati sa dinamikom fluida u superhidrofobnim kapilarama preko izu\u010davanja kretanja diskretnih kapljica. Ovakve kapilare bi u budu\u0107nosti mogle poslu\u017eiti kao mikroreaktori u hemijskim reakcijama zbog fascinantno brzog protoka i velike disipacije energije unutar kapljica. Tako\u0111e bi mogle da na\u0111u primenu i kao novi mikrofluidni ure\u0111aji gde je protok diktiran viskozno\u0161\u0107u usled izuzetno bitnog kontra-intuitivnog pronalaska da jako viskozne te\u010dnosti poput glicerola mogu br\u017ee da se kre\u0107u nego kapljice vode. U poslednjem, tre\u0107em primeru \u0107emo se upoznati sa problemima karakterizacije ovakvih povr\u0161ina i novim ure\u0111ajem, skeniraju\u0107im adhezionim kaplji\u010dnim mikroskopom, koji je dizajniran kako bi se ovaj problem re\u0161io. Pokaza\u0107emo da je sa ovim instrumentom mogu\u0107e meriti sile reda nN i prostorne rezolucije 10 \u00b5m na primeru krila leptira. <\/span><\/p>\n

PETAK 3. novembar 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Bo\u017eidar Nikoli\u0107<\/span>, Fizi\u010dki fakultet, Beograda<\/span>:<\/h3>\n

Struktura i fizi\u010dka svojstva niskodimenzionalnih sistema – nanotube<\/span><\/a>
\n<\/span><\/h3>\n

Zna\u010dajan napredak u tehnologiji sintetisanja novih materijala u poslednjih tridesetak godina omogu\u0107io je pravljenje vrlo \u010distih niskodimenzionalnih sistema. Posebno treba ista\u0107i kvazi-jednodimenzionalne sisteme (nanotube) i kvazi-dvodimenzionalne (razli\u010dite slojevite strukture, grafen). Ispostavilo se da me\u0111u ovim sistemima ima mnogo onih \u010dija fizi\u010dka svojstva fundamentalno zavise od strukture, odnosno simetrije.<\/span>

Na primeru ugljeni\u010dnih nanotuba \u0107e biti pokazano kako i koliko struktura tuba uti\u010de na njihova vibraciona, opti\u010dka i provodna svojstva. Tako\u0111e \u0107e biti predstavljeno kako homogene deformacije uti\u010du na opti\u010dka i provodna svojstva nanotuba.<\/span><\/p>\n

PETAK 20. oktobar 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Magdalena \u0110or\u0111evi\u0107, institut za fiziku, Beograda<\/span>:<\/h3>\n

Razumevanje osobina kvark-gluonske plazme kroz teorijsko modelovanje<\/a>
\n<\/span><\/h3>\n

Pri sudarima masivnih jezgara u sudara\u010dima u CERN-u (LHC eksperimenti)
\ni BNL-u (RHIC eksperimenti), nastaje novo ekstremno stanje materije sa
\nizuzetno visokom gustinom energije, koje se sastoji od kvarkova,
\nantikvarkova i gluona (tzv. partona) koji me\u0111usobno interaguju. To
\nnovo stanje materije se naziva kvark-gluonska plazma (KGP), i smatra
\nse da je nastalo odmah nakon Velikog praska, pa prou\u010davanje KGP omogu\u0107ava
\ni razumevanje samog porekla i nastanka univerzuma.<\/p>\n

Danas se smatra dokazanim da je KGP kreirana u RHIC i LHC eksperimentima.
\nMe\u0111utim, osnovni izazov predstavlja izu\u010davanje osobina ovog novog stanja
\nmaterije. Na primer, jedana od trenutnih pretpostavki je da je KGP
\nfluid izuzetno niske viskoznosti (normalno ostvarivih pri ekstremno niskim temperaturama), pri \u010demu je KGP kreirana na ekstremno visokim temperaturama.<\/p>\n

Predavanje se koncentri\u0161e na ideju da optimalan na\u010din ispitivanja ovog
\nekstremnog stanja matrije kombinuje kvantnu teoriju polja sa relativisti\u010dkom
\nhidrodinmikom, pri \u010demu se gubici energije visoko energijskih \u010destica
\n(d\u017eetova) pri prolasku kroz KGP koriste kao probe ovog ekstremnog stanja
\nmaterije. U okviru predavanja \u0107e biti predstavljen formalizam i dosada\u0161nji
\nrezultati za predvi\u0111anje gubitaka energije d\u017eetova, kao i naredni koraci u
\nrasvetljavanju osobina KGP.<\/p>\n

Posebno se ohrabruju studenti osnovnih, master i doktorskih studija da
\nprisustvuju predavanju, po\u0161to u okviru ovog istra\u017eivanja imamo otvorene
\npozicije u okviru nedavno dobijenog ERC projekta.<\/p>\n

 <\/p>\n

PETAK 26. maj 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Vladimir \u0110ur\u0111evi\u0107, Fizi\u010dki fakultet, Univerzitet u Beogradu<\/span>:<\/h3>\n

Numeri\u010dko modeliranje klime – Primer povezanog regionalnog klimatskog modela
\n<\/span><\/h3>\n

Kompleksnost klimatskog sistema Zemlje pretstavljala je uvek poseban izazov za njegovo prou\u010davanje. Osim u slu\u010daju vrlo jednostavnih modela klimatskog sistema \u010dija formulacija po\u010diva na nizu aproksimacija kako bi se klimatski sitem maksimalno pojednostavio, numeri\u010dko re\u0161avanje sistema jedna\u010dina koje opisuju promene u pojedinim komponentama sistema i njihovu interakciju, je jedini na\u010din kako mo\u017eemo re\u0161iti ove jedna\u010dine. Upravo je ovo razlog za\u0161to su danas klimatski modeli jedan od osnovnih alata za prou\u010davanje klime. Oni nam omogu\u0107avaju da bolje razumemo klimatski sistem ali i da predvidimo mogu\u0107e budu\u0107e promene u njemu.<\/span><\/span><\/p>\n

EBU-POM je povezani regionalni klimatski model \u010dija je atmosferska komponeneta Eta model, dok je okeanska komponenta POM model. Dva modela integrisana su u jednistveni sistem primenom odgovaraju\u0107ih numeri\u010dkih metoda koji povezuju dve komponenete klimatskog sistema, atmosferu i okean, a koje su zasnovane na fizi\u010dkim principima razmene energije i mase. Predlo\u017eeni metod ne primenjuje \u010desto kori\u0161\u0107eno ad-hoc re\u0161enje pode\u0161avanja flukseva kojim se sistem odr\u017eava u stabilnom stanju bliskom osmotrenoj ravnote\u017ei. Na prvom mestu bi\u0107e prikazani rezultati numeri\u010dkih simulacija klime za vremenske periode iz pro\u0161losti, koji omogu\u0107avaju da rezultati modela budu kvantitativno verifikovani, u cilju provere verodostojnost modela. Zatim \u0107e biti prikazani rezultati projekcija budu\u0107ih klimatskih promena za razli\u010dite klimatske scenarije koji proizilaze iz mogu\u0107eg budu\u0107eg uticaja ljudi na klimatski sistem planete.<\/p>\n

PETAK 12. maj 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Nina Novakovi\u0107, Fakultet tehni\u010dkih nauka Novi Sad<\/span><\/span>:<\/h3>\n

Magnetna hipertermija i njena potencijalna primena u medicini
\n<\/span><\/h3>\n

Magnetna hipertermija je terapijska metoda pri kojoj se tkivo zagreva iznad svoje normalne fiziolo\u0161ke temperature kori\u0161c\u0301enjem magnetnih nano\u010destica u naizmeni\u010dnom magnetnom polju. Ovaj pristup uklju\u010duje lokalno povec\u0301anje temperature tumora, nakon \u010dega dolazi do promene u fiziologiji c\u0301elija tumora, \u0161to dovodi do njihovog nestanka. Ovaj oblik tretmana je trenutno u fazi istra\u017eivanja i dopunjuje trenutno dostupne metode, poput le\u010denja hemoterapijom, zra\u010denjem, hirurgijom,\u2026
\nNa ovom predavanju, bi\u0107e re\u010di o fizici iza mehanizma magnetne hipertermije, kao i o istra\u017eivanju koje sam vr\u0161ila u okviru svoje Master teze na Institutu za nuklearne nauke \u201eVin\u010da\u201c. Bi\u0107e prikazani rezultati strukturnih, mikrostrukturnih i magnetnih ispitivanja nano\u010desti\u010dnog magnetita i magnetita dopiranog cinkom u razli\u010ditim procentima. Posebna pa\u017enja \u0107e biti posve\u0107ena na\u010dinima na kojima se ova metoda mo\u017ee koristiti u medicini.<\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 21. april 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Nevena \u0106eli\u0107, Prirodno matemati\u010dki fakultet – Novi Sad<\/span><\/span>:<\/h3>\n

P3HT:PCBM solarne \u0107elije sa dodatkom MoSI nano\u017eica<\/a>
\n<\/span><\/h3>\n

Globalna potro\u0161nja energije konstantno se pove\u0107ava kao posledica rasta svetske populacije.Zamena konvencionalnih energetskih izvora obnovljivim izvorima energije, u kojima solarna energija ima zna\u010dajnu ulogu, dovela bi do zna\u010dajnog ekonomskogiekolo\u0161kog napretka. Polimerne solarne \u0107elije predstavljaju jedan od potencijalnih kandidata za upotrebu solarne energije na jeftin na\u010din. Me\u0111utim, potrebno je zna\u010dajno pove\u0107ati njihovu efikasnost da bi mogle da se porede sa drugim tipovima solarnih \u0107elija. Na efikasnost solarnih \u0107elija uti\u010de mnogo faktora kao \u0161to su poravnanje energetskih nivoa, apsorpcija svetlosti, difuzija ekscitona, pokretljivost nosilaca naelektrisanja i brzinane radijativne rekombinacije. Uprkos velikim naporima da se ovi problemi prevazi\u0111u, efikasnosti ostaju relativno niske i napredak je spor.
\nNa dana\u0161njem predavanju predstavi\u0107e se istra\u017eivanje vezano za pove\u0107anje efikasnosti solarnih \u0107elija dodavanjem malih koli\u010dina Mo6S9\u2013xIx nano\u017eica u P3HT:PCBM matricu. Na taj na\u010din postignuto je relativno pove\u0107anje efikasnosti za 52%. Bi\u0107e predstavljeno detaljno i sistemati\u010dno prou\u010davanje razli\u010ditih faktora koji su uticali na ovo veliko pove\u0107anje efikasnosti. Ramanova spektroskopija i diferencijalna skeniraju\u0107a kalorimetrija su kori\u0161\u0107ene za prou\u010davanje efekta Mo6S9\u2013xIx nano\u017eicana kristalini\u010dnost P3HT-a, a Ramanova spektroskopija i skeniranje fotostruje su iskori\u0161\u0107eni za prou\u010davanje prostornih nehomogenosti parametara solarnih \u0107elija i njihovo pore\u0111enje sa performansama ure\u0111aja. Najve\u0107i izmeren efekat je 2,5 puta pove\u0107ana pokretljivost \u0161upljina u \u0107elijama sa Mo6S9\u2013xIx nano\u017eicama. \u010cinjenica da samo \u0107elije sa regioregularnim P3HT \u2013om ispoljavaju ovako veliko pove\u0107anje pokretljivosti \u0161upljina sa dodatkom Mo6S9\u2013xIx nano\u017eica, dok \u0107elije sa manje regioregularnim P3HT-om ispoljavaju mnogo manje pove\u0107anje, ukazuje na veliki zna\u010daj poravnanja energetskih nivoa za funkcionisanje solarne \u0107elije. Malim delom je na pove\u0107anje efikasnosti uticalo i pove\u0107anje apsorpcije aktivnog sloja pri nano\u0161enju Mo6S9\u2013xIx nano\u017eica na njegovu povr\u0161inu.<\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 31. mart 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc darko Donevski<\/span>, stipendista Evropske svemirske agencije, 1.) Laboratorija za astrofiziku, Univerzitet u Marseju, Francuska, 2.) Opservatorija Lajden, Holandija<\/span><\/span>:<\/h3>\n

Otkri\u0107a najdaljih pra\u0161inastih galaksija u Univerzumu<\/a>
\n<\/span><\/h3>\n

Zra\u010denje pra\u0161ine u galaksijama smatra se direktnim indikatorom procesa formiranja zvezda. Me\u0111utim, s obzirom da je pronala\u017eenje pra\u0161inastih galaksija u ranom Univerzumu veoma te\u0161ko (na pr. takve galaksije su uglavnom nevidljive \u010dak i za najmo\u0107nije opti\u010dke teleskope sa Zemlje), nauka ima problem da proceni kako je tekla evolucija galaksija od najranijeg stadijuma do danas.<\/span><\/span><\/p>\n

Lanisranje svemirskog teleskopa Herschel otvorilo nam je delimi\u010dni prozor u taj daleki svet. Pomo\u0107u njega, mogu\u0107e je selektovati pra\u0161inaste galaksije koje su formirale \u010dak i do 13 milijardi godina daleko u pro\u0161losti. Osnovni cilj istra\u017eivanja koje sprovode timovi za evoluciju galaksija u Marseju i Lajdenu jeste da ispita nove tehnike koje bi objasnile fizi\u010dke mehanizme odgovorne za enormnu koli\u010dinu mladih zvezda stvorenih u pra\u0161inastim galaksijama, kao i perspektivu za budu\u0107a istra\u017eivanja najve\u0107im interferometarskim teleskopom koji \u0107e uskoro biti postavljen na na\u0161oj planeti – radio teleskop SKA.<\/p>\n

PETAK 24. mart 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Dragan Salak<\/span>, Kvansei Gakuin Univerzitet, Japan<\/span><\/span>:<\/h3>\n

Formiranje zvezda i galakti\u010dki vetrovi u lokalnom svemiru<\/a>
\n<\/span><\/h3>\n

\u0417\u0432\u0435\u0437\u0434\u0435 \u0443 \u0433\u0430\u043b\u0430\u043a\u0441\u0438\u0458\u0430\u043c\u0430 \u0441\u0435 \u0444\u043e\u0440\u043c\u0438\u0440\u0430\u0458\u0443 \u0443 \u043c\u0435\u0452\u0443\u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0430\u043d\u0438\u043c \u043e\u0431\u043b\u0430\u0446\u0438\u043c\u0430 \u043c\u043e\u043b\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u043d\u043e\u0433 \u0433\u0430\u0441\u0430. \u0414\u043e\u043a \u0458\u0435 \u0441\u0442\u043e\u043f\u0430 \u0444\u043e\u0440\u043c\u0438\u0440\u0430\u045a\u0430 \u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0430 \u0443 \u0441\u043f\u0438\u0440\u0430\u043b\u043d\u0438\u043c \u0433\u0430\u043b\u0430\u043a\u0441\u0438\u0458\u0430\u043c\u0430 \u043a\u0430\u043e \u0448\u0442\u043e \u0458\u0435 \u041c\u043b\u0435\u0447\u043d\u0438 \u043f\u0443\u0442 \u043e\u043a\u043e 1 \u0441\u0443\u043d\u0447\u0435\u0432a \u043c\u0430\u0441a \u0433\u043e\u0434\u0438\u0448\u045a\u0435, \u0443 \u0433\u0430\u043b\u0430\u043a\u0441\u0438\u0458\u0430\u043c\u0430 \u0441\u0430 \u0435\u043a\u0441\u043f\u043b\u043e\u0437\u0438\u0432\u043d\u0438\u043c \u0444\u043e\u0440\u043c\u0438\u0440\u0430\u045a\u0435\u043c \u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0430 \u0458\u0430 10-100 \u043f\u0443\u0442\u0430 \u0432\u0435\u045b\u0430 \u2013 \u0442\u043e\u043b\u0438\u043a\u043e \u0432\u0438\u0441\u043e\u043a\u0430 \u0434\u0430 \u0441\u0430\u0432 \u043c\u043e\u043b\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u043d\u0438 \u0433\u0430\u0441 \u043c\u043e\u0436\u0435 \u0431\u0438\u0442\u0438 \u043f\u0440\u0435\u0442\u0432\u043e\u0440\u0435\u043d \u0443 \u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0435 \u0443 \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435\u043d\u0441\u043a\u043e\u043c \u0438\u043d\u0442\u0435\u0440\u0432\u0430\u043b\u0443 \u043c\u043d\u043e\u0433\u043e \u043a\u0440\u0430\u045b\u0435\u043c \u043e\u0434 \u0442\u0438\u043f\u0438\u0447\u043d\u043e\u0433 \u0436\u0438\u0432\u043e\u0442\u043d\u043e\u0433 \u0432\u0435\u043a\u0430 \u0433\u0430\u043b\u0430\u043a\u0441\u0438\u0458\u0435. \u0423 \u0442\u0430\u043a\u0432\u0438\u043c \u0441\u0438\u0441\u0442\u0435\u043c\u0438\u043c\u0430 \u0447\u0435\u0441\u0442\u043e \u043f\u0440\u043e\u043d\u0430\u043b\u0430\u0437\u0438\u043c\u043e \u0433\u0430\u043b\u0430\u043a\u0442\u0438\u0447\u043a\u0435 \u0432\u0435\u0442\u0440\u043e\u0432\u0435 \u2013 \u0438\u0441\u0442\u0438\u0446\u0430\u0458\u0435 \u043c\u0435\u0452\u0443\u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0430\u043d\u043e\u0433 \u0433\u0430\u0441\u0430 \u0438 \u043f\u0440\u0430\u0448\u0438\u043d\u0435 \u0438\u0437 \u043e\u0431\u043b\u0430\u0441\u0442\u0438 \u0430\u043a\u0442\u0438\u0432\u043d\u043e\u0433 \u0444\u043e\u0440\u043c\u0438\u0440\u0430\u045a\u0430 \u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0430 \u043f\u0440\u043e\u0443\u0437\u0440\u043e\u043a\u043e\u0432\u0430\u043d\u0435 \u0437\u0440\u0430\u0447\u0435\u045a\u0435\u043c \u0432\u0435\u043b\u0438\u043a\u043e\u0433 \u0431\u0440\u043e\u0458\u0430 \u043c\u0430\u0441\u0438\u0432\u043d\u0438\u0445 \u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0430 \u0438 \u0443\u0447\u0435\u0441\u0442\u0430\u043b\u0438\u043c \u0435\u043a\u0441\u043f\u043b\u043e\u0437\u0438\u0458\u0430\u043c\u0430 \u0441\u0443\u043f\u0435\u0440\u043d\u043e\u0432\u0438\u0445. \u0412\u0435\u0442\u0440\u043e\u0432\u0438 \u0441\u0435 \u0441\u043c\u0430\u0442\u0440\u0430\u0458\u0443 \u0437\u043d\u0430\u0447\u0430\u0458\u043d\u0438\u043c \u0443 \u0435\u0432\u043e\u043b\u0443\u0446\u0438\u0458\u0438 \u0433\u0430\u043b\u0430\u043a\u0441\u0438\u0458\u0430 \u043f\u0440\u0435 \u0441\u0432\u0435\u0433\u0430 \u0437\u0430\u0442\u043e \u0448\u0442\u043e \u0440\u0435\u0433\u0443\u043b\u0438\u0448\u0443 \u043f\u0440\u043e\u0446\u0435\u0441 \u0444\u043e\u0440\u043c\u0438\u0440\u0430\u045a\u0430 \u0446\u0435\u043d\u0442\u0440\u0430\u043b\u043d\u043e\u0433 \u043e\u0432\u0430\u043b\u0430 \u0438 \u0434\u0438\u0441\u043a\u0430 \u0442\u0438\u043c\u0435 \u0448\u0442\u043e \u0442\u0440\u0430\u043d\u0441\u043f\u043e\u0440\u0442\u0443\u0458\u0443 \u043c\u043e\u043b\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u043d\u0438 \u0433\u0430\u0441 \u0438\u0437\u0432\u0430\u043d \u0430\u043a\u0442\u0438\u0432\u043d\u0438\u0445 \u043e\u0431\u043b\u0430\u0441\u0442\u0438 \u0433\u0430\u043b\u0430\u043a\u0441\u0438\u0458\u0430. \u0423 \u0434\u0430\u043d\u0430\u0448\u045a\u0435\u043c \u0441\u0435\u043c\u0438\u043d\u0430\u0440\u0443 \u045b\u0443 \u043f\u0440\u0435\u0434\u0441\u0442\u0430\u0432\u0438\u0442\u0438 \u043f\u0440\u0438\u043c\u0435\u0440\u0435 \u043f\u043e\u0441\u043c\u0430\u0442\u0440\u0430\u0447\u043a\u0438\u0445 \u0440\u0435\u0437\u0443\u043b\u0442\u0430\u0442\u0430 \u0442\u0430\u043a\u0432\u0438\u0445 \u0433\u0430\u043b\u0430\u043a\u0441\u0438\u0458\u0430 \u0443 \u043b\u043e\u043a\u0430\u043b\u043d\u043e\u043c \u0441\u0432\u0435\u043c\u0438\u0440\u0443 \u043e\u0441\u0442\u0432\u0430\u0440\u0435\u043d\u0438\u0445 \u0442\u0435\u043b\u0435\u0441\u043a\u043e\u043f\u043e\u043c \u0410\u041b\u041c\u0410. \u041c\u043e\u043b\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u043d\u0438 \u0433\u0430\u0441 \u0458\u0435 \u0434\u0435\u0442\u0435\u043a\u0442\u043e\u0432\u0430\u043d \u0440\u043e\u0442\u0430\u0446\u0438\u043e\u043d\u043e\u043c \u043b\u0438\u043d\u0438\u0458\u043e\u043c \u0443\u0433\u0459\u0435\u043d-\u043c\u043e\u043d\u043e\u043a\u0441\u0438\u0434\u0430, CO (J=1-0), \u0430 \u043f\u0440\u043e\u0444\u0438\u043b\u0438 \u0441\u043f\u0435\u043a\u0442\u0440\u0430\u043b\u043d\u0438\u0445 \u043b\u0438\u043d\u0438\u0458\u0430 \u0441\u0443 \u0430\u043d\u0430\u043b\u0438\u0437\u0438\u0440\u0430\u043d\u0438 \u0440\u0430\u0434\u0438 \u043c\u0435\u0440\u0435\u045a\u0430 \u043a\u0440\u0435\u0442\u0430\u045a\u0430 \u043c\u043e\u043b\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u043d\u0438\u0445 \u043e\u0431\u043b\u0430\u043a\u0430. \u041f\u043e\u0440\u0435\u0434 \u043e\u0447\u0435\u043a\u0438\u0432\u0430\u043d\u043e\u0433 \u0440\u043e\u0442\u0430\u0446\u0438\u043e\u043d\u043e\u0433 \u043a\u0440\u0435\u0442\u0430\u045a\u0430, \u0434\u0435\u0442\u0435\u043a\u0442\u043e\u0432\u0430\u043d\u0438 \u0441\u0443 \u043c\u043e\u043b\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u043d\u0438 \u0432\u0435\u0442\u0440\u043e\u0432\u0438 \u0431\u0440\u0437\u0438\u043d\u0435 100-200 km\/s \u043f\u0440\u043e\u0443\u0437\u0440\u043e\u043a\u043e\u0432\u0430\u043d\u0438 \u0435\u043a\u0441\u043f\u043b\u043e\u0437\u0438\u0432\u043d\u0438\u043c \u0444\u043e\u0440\u043c\u0438\u0440\u0430\u045a\u0435\u043c \u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0430 \u0443 \u043e\u0431\u043b\u0430\u0441\u0442\u0438 \u0446\u0435\u043d\u0442\u0440\u0430\u043b\u043d\u043e\u0433 \u043e\u0432\u0430\u043b\u0430. \u041f\u043e\u0441\u043c\u0430\u0442\u0440\u0430\u045a\u0430 \u0443\u043a\u0430\u0437\u0443\u0458\u0443 \u043d\u0430 \u0442\u043e \u0434\u0430 \u0432\u0435\u0442\u0440\u043e\u0432\u0438 \u043c\u043e\u0433\u0443 \u0437\u043d\u0430\u0447\u0430\u0458\u043d\u043e \u0434\u0430 \u0443\u0442\u0438\u0447\u0443 \u043d\u0430 \u0440\u0435\u0437\u0435\u0440\u0432\u043e\u0430\u0440 \u043c\u043e\u043b\u0435\u043a\u0443\u043b\u0430\u0440\u043d\u043e\u0433 \u0433\u0430\u0441\u0430 \u0438 \u0431\u0443\u0434\u0443\u045b\u0435 \u0444\u043e\u0440\u043c\u0438\u0440\u0430\u045a\u0435 \u0437\u0432\u0435\u0437\u0434\u0430.<\/p>\n

PETAK 10. mart 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Nata\u0161a Todorovi\u0107<\/span>, Astronomska opservatorija Beograd<\/span><\/span>:<\/h3>\n

Brze pruge Sun\u010devog sistema<\/a>
\n<\/span><\/h3>\n

Me\u0111u mnogobrojnim rezonancama u Sun\u010devom sistemu, posebno su nam\u00a0 zna\u010dajne one koje poseduju mehanizam transporta asteroida u okolinu Zemlje. Ranije se smatralo da 5:2 rezonanca u srednjem kretanju sa Jupiterom, sme\u0161tena u spoljnom delu\u00a0 asteroidnog prstena zbog svoje udaljenosti od Zemlje\u00a0 i svoje blizine Jupiteru, nije u stanju da doveze veliku koli\u010dinu
\nmaterijala u okolinu Zemlje. Me\u0111utim, ovaj izuzetno slab dinami\u010dki\u00a0 transfer na relaciji 5:2 rezonanca-Zemlja nije u saglasnosti sa rezultatima spektralnih analiza koje ukazuju na to da je veliki broj meteora i objekata u okolini Zemlje stigao iz spoljnog dela asteroidnog prstena,
\nnajverovatnije preko 5:2 rezonance.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Preispita\u0107emo stoga dinamiku 5:2 rezonance tako sto cemo najpre\u00a0 ‘pogledati’ strukturu haosa u samoj rezonanci. Jasan prikaz dinamike u\u00a0 rezonanci omogucen je sofisticiranim numeri\u010dkim metodama koje su\u00a0 razvijene u poslednje dve decenije. Najnestabilnije delove u rezonanci,
\nmogli bismo lako da poistovetimo sa takozvanim hiperboli\u010dkim\u00a0 mnogostukostima, koje imaju klju\u010dnu ulogu u transportu malih tela i na\u00a0 neki na\u010din predstavljaju ‘brze pruge’ Sun\u010devog sistema. Da bismo testirali ovu hipotezu, 1000 fiktivnih tela smestenih du\u017e ‘brzih pruga’,
\nposmatrano je u vremenu od 5 miliona godina. Za razliku od ranijih studija, ovde se ispostavilo da su skoro svi objekti stigli u okolinu\u00a0 Zemlje. Da\u0107emo jos statist\u010dkih prikaza koji uglavnom
\npotvr\u0111uju efikasnost transporta 5:2 rezonance, ali i prodiskutovati niz
\notvorenih pitanja koja su se javila u toku istra\u017eivanja.<\/p>\n

 <\/p>\n

PETAK 24. februar 2017. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr An\u0111elka \u0106eli\u0107<\/span>, Departman za biologiju, Prirodno matemati\u010dki fakultet Novi Sad<\/span><\/span>:<\/h3>\n

Molekularna evolucija kalcijum vezuju\u0107eg domena TRPP2
\nili kako nam strukturna biologija i biofizika mogu pomo\u0107i da otkrijemo molekulare uzroke nastanka bolesti <\/span><\/h3>\n

TRPP2 je jonski kanal propustljiv za kalcijum \u010dija aktivnost zavisi od koncentracije kalcijuma u \u0107eliji. Nasledne mutacije u genu koji kodira TRPP2 povezane su sa bole\u0161\u0107u policisti\u010dnih bubrega PKD, jednom od naj\u010de\u0161\u0107ih monogenetskih bolesti kod ljudi, i sa poreme\u0107enim kalcijumskim signalingom u \u0107eliji. Da bi razumeli vezu izme\u0111u regulacije TRPP2 kanala i mutacija koje dovode do PKD konstruisali smo model TRPP2. Kako su svi napori (na\u0161i i drugih istra\u017eiva\u010dkih grupa) da se re\u0161i kristalna struktura relevantnih delova TRPP2 bili bezuspe\u0161ni, primenili smo \u010ditav niz biofizi\u010dkih metoda i uspeli da okrakteri\u0161emo C-terminalni deo TRPP2 uprkos njegovoj fleksibilnosti i podlo\u017enosti degradaciji. Limitiranom proteolizom i molekularnim modelovanjem identifikovali smo dva stabilna domena: kalcijum vezuju\u0107i EF-hand domen i prethodno neprime\u0107en tzv coiled-coil domen (CC). Dalje smo pokazali da je ovaj CC domen odgovoran za oligomerizaciju proteina koriste\u0107i rasejanje x-zraka pod malim uglovima (Small-Angle X-ray Scattering SAXS), analiti\u010dku ultracentrifugaciju i gel filtracionu hromatografiju. Da bi pokazali da na\u0161 molekularni model ima fizi\u010dkog smisla koristili smo kao prvi nivo validacije cirkularni dihroizam. Na osnovu modela kreirali smo biblioteku TRPP2C peptida za kristalizaciju i kristalisali CC domen. Prona\u0161li smo da mo\u017eemo menjati uslove kristalizacije, morfologiju kristala i difrakcione osobine menjanjem du\u017eine kostrukta i racionalnom mutagenezom uzastopnih naelektrisanih aminokiselinskih ostataka. Kori\u0161\u0107enjem izotermalne titracione kalorimetrije (ITC) pokazali smo da EF-hand domen vezuje kalcijum i da mutacijama koje smo uvodili u kalcijum vezuju\u0107u petlju mo\u017eemo izazvati potpuni gubitak afiniteta kanala ka kalcijumu. Pretpostavili smo da EF hand ima ulogu Ca2+- senzora ili prekida\u010da i dokazali da TRPP2 zaista prolazi kroz konformacione promene koriste\u0107i NMR, cirkularni dihroizam i SAXS. Re\u0161ili smo strukturu EF hand domena nuklearnom magnetnom rezonancom i otkrili da ima jedinstvenu strukturu; tzv unpaired EF hand fold sa divergentnom heliks-petlja-heliks strukturom na mestu drugog EF hand domena, koja je najverovatnije evoluirala iz kanoni\u010dkih parova koji se mogu na\u0107i u TRPP2 homolozima beski\u010dmenjaka. Temperaturno zavisni NOE eksperimenti pokazali su pove\u0107ano molekularno kretanje konzistentno sa ulogom Ca2+- senzora. Na strukturi zasnovana analiza o\u010duvanosti sekvence ukazala je na postojanje o\u010duvanog hidrofobnog d\u017eepa koji bi mogao da reguli\u0161e Ca2+-zavisne proteinske interakcije. Rezultati merenja aktivnosti pojedina\u010dnih jonskih kanala u planarnom lipidnom dvosloju ukazuju na to da CC domen reguli\u0161e TRPP2 tako \u0161to slu\u017ei kao homo-oligomerizuju\u0107i motiv dok EF hand domen moduli\u0161e Ca2+-zavisnost ovog jonskog kanala.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 16. decembar 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Dejan Panteli\u0107<\/span>, Instituta za fiziku u Zemunu<\/span>:<\/h3>\n

Optika na krilu leptira<\/span><\/span><\/a><\/h3>\n

U predavanju ce biti reci o fizici zivog sveta – pre svega o insektima i zanimljivim efektima koji se mogu uociti na njihovom telesnom omotacu (kutikuli). Bice prikazani razliciti fizicki aspekti koji insektima omogucavaju efikasno prezivljavanje u prirodnom okruzenju: mehanika, adhezija, hidrofobnost, aerodinamika, akustika i mnostvo drugih osobina. U posebnom fokusu ce biti mikro- i nano-strukture koje su odgovorne za interferencione i difrakcione efekte, rasejanje, polarizaciju ili apsorpciju. Videce se da insekti efikasno koriste sve ono sto im je fizika stavila na raspolaganje, a takodje predstavljaju riznicu naprednih inzenjerskih resenja.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 2 decembar 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Miroslav Cvetinov,
\n<\/span><\/h3>\n

Departman za fiziku, Prirodno-matemati\u010dki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu<\/span>:<\/h3>\n

Karakterizacija meke materije metodom difrakcije X-zraka<\/span><\/a><\/h3>\n

Zasnivaju\u0107i se na mezoskopski orijentisanim strukturama, meka materija ispoljava makroskopske fizi\u010dke osobine nephodne savremenoj industriji. U svrhu karakterizacije polimera, polimernih nanokompozita i te\u010dno-kristalnih materijala bi\u0107e predstavljene metode za identifikaciju faza i faznih prelaza, odre\u0111ivanje faznih udela, strukturnih parametara, stepena kristalizacije, kao i odre\u0111ivanje veli\u010dine, oblika i orijentacije kristalita [1-4].
\n[1] Caki\u0107, S. M., Risti\u0107, I. S., Cincovi\u0107, M. M., Stojiljkovi\u0107, D. T., J\u00e1nos, C. J., Miroslav, C. J., & Stamenkovi\u0107, J. V. (2015). Glycolyzed poly (ethylene terephthalate) waste and castor oil-based polyols for waterborne polyurethane adhesives containing hexamethoxymethyl melamine. Progress in Organic Coatings, 78, 357-368.
\n[2] Ja\u0161o, V., Cvetinov, M., Raki\u0107, S., & Petrovi\u0107, Z. S. (2014). Bio\u2010plastics and elastomers from polylactic acid\/thermoplastic polyurethane blends. Journal of Applied Polymer Science, 131(22).
\n[3] Caki\u0107, M., Gli\u0161i\u0107, S., Nikoli\u0107, G., Nikoli\u0107, G. M., Caki\u0107, K., & Cvetinov, M. (2016). Synthesis, characterization and antimicrobial activity of dextran sulphate stabilized silver nanoparticles. Journal of Molecular Structure, 1110, 156-161.
\n[4] Cvetinov, M., Stojanovic, M., Obadovic, D., Ristic, I., Vajda, A., Fodor-Csorba, K., & Eber, N. (2016). Phase behavior and molecular self-assembly of some calamitic\/bent-core nematic mixtures. Molecular Crystals and Liquid Crystals, 630(1), 28-36.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 4. novembar 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Petar Mali,
\n<\/span><\/h3>\n

Departman za fiziku, Prirodno-matemati\u010dki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu<\/span>:<\/h3>\n

Monte Karlo simulacije u statisti\u010dkoj fizici. Metropolisov algoritam primenjen na mnogo putanja<\/span><\/a><\/h3>\n

Primena Monte Karlo simulacija u statisti\u010dkoj fizici. Bi\u0107e predstavljen Metropolisov algoritam [1] primenjen na mnogo putanja [2] (multipath Metropolisov algoritam). Trendovi u ra\u010dunarstvu su takvi da procesorska jezgra postaju sve jeftinija i dostupnija za kori\u0161\u0107enje. Kori\u0161\u0107enje velikog broja procesorskih jezgara omogu\u0107ava paralelno izvo\u0111enje simulacija. Ovakav na\u010din izvo\u0111enja simulacija daje nekorelisane rezultate i normalnu raspodelu pri uzorkovanju. Tako\u0111e na ovaj na\u010din izbegava se dobijanje neta\u010dnih rezultata usled zarobljavanja u lokalni minimum. Bi\u0107e dat akcenat na primenu ovog metoda na Izingov i klasi\u010dni Hajzenbergov model i fizi\u010dke sisteme koje oni opisuju. Simulacije su sprovo\u0111ene u CESGI [3].<\/span><\/span><\/p>\n

[1 ] Metropolis, N., Rosenbluth, A. W., Rosenbluth, M. N., Teller, A. H., & Teller, E. (1953).,The journal of chemical physics, 21(6), 1087-1092.
\n[2] P.S. Raki\u0107, S.M. Rado\u0161evi\u0107, P.M. Mali, L.M. Stri\u010devi\u0107, T.D. Petri\u0107, Physica A 441, 69 (2016).
\n[3] Centre of Supercomputing of Galicia (CESGA) URL:http:\/\/www.cesga.es\/<\/a><\/p>\n

SREDA 26. oktobar 2016. 10:00, amfiteatar VII, Departman za fiziku (VANREDNI SEMINAR)<\/p>\n

dr Ines Krajcar Broni\u0107, Zavod za eksperimentalnu fiziku, Institut Ru\u0111er Bo\u0161kovi\u0107, Zagreb<\/span>:<\/h3>\n

Odre\u0111ivanje starosti metodom 14C \u2013 1. Uvod i neki primjeri datiranja<\/span><\/a><\/h3>\n

Metoda odre\u0111ivanja starosti pomo\u0107u radioaktivnog izotopa ugljika, 14C, jedna je od najpoznatijih radiometrijskih metoda apsolutnog datiranja koja se mo\u017ee primijeniti na razli\u010dite materijale biogenog porijekla (drvo, drveni ugljen, kosti, bilje, papir, pergament, tekstil i sli\u010dno).
\nMogu\u0107e je datirati materijale do starosti od ~60 000 godina, ali se i antropogeni 14C iz druge polovice 20.tog stolje\u0107a mo\u017ee koristiti u nekim primjenama. Odre\u0111ivanje starosti predmeta kulturne ba\u0161tine va\u017eno je u arheologiji i povijesti umjetnosti, a mnoge primjene vezane su za okoli\u0161.
\nU ovom dijelu predavanja prikazat \u0107emo osnove metode datiranja pomo\u0107u 14C i mjerne tehnike, kao i neke va\u017enije rezultate dobivene u Laboratoriju za mjerenje niskih radioaktivnosti Instituta Ru\u0111er Bo\u0161kovi\u0107. Ovaj laboratorij je jedini laboratorij za datiranje metodom 14C u Hrvatskoj i regiji s gotovo 50-godi\u0161njim iskustvom i bogatom me\u0111unarodnom suradnjom.<\/span><\/span><\/p>\n

dr Nada Horvatin\u010di\u0107 , Zavod za eksperimentalnu fiziku, Institut Ru\u0111er Bo\u0161kovi\u0107, Zagreb<\/span>:<\/h3>\n

Primjena izotopa ugljika 14C i 13C u istra\u017eivanju Dinarskog kr\u0161a<\/span><\/span><\/a><\/h3>\n

Izotopi ugljika 14C (radioaktivni) i 13C (stabilni) imaju zna\u010dajnu primjenu u pra\u0107enju ciklusa ugljika u prirodi. U predavanju \u0107e biti prikazani rezultati istra\u017eivanja baziranih na pre\u0107enju ugljikovih izotopa u okoli\u0161u Dinarskog kr\u0161a u Hrvatskoj, uklju\u010duju\u0107i mjerenja u atmosferi, vodi, karbonatnim sedimentima (jezerski sedimenti, sige, sedra, algni trotoari) te bilja. Dobiveni rezultati koristili su se kod pra\u0107enja geokemijskih procesa u prirodnim vodama, antropogenog zaga\u0111enja u kr\u0161kim vodama\/sedimentu, na osnovu 14C starosti karbonatnih sedimenata odre\u0111ene su paleoklimatske promjene, te pra\u0107enje promjene nivoa more u korelaciji s klimatskim promjenama. Spomenuta istra\u017eivanja dio su projekta Hrvatske zaklade za znanost: Rekonstrukcija okoli\u0161a u kvartaru u Hrvatskoj upotrebom izotopnih metoda.<\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 21. oktobar 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Nikola Jovan\u010devi\u0107, <\/span>Departman za fiziku, Prirodno-matemati\u010dki fakultet, Univerzitet u Novom Sadu<\/span>:<\/h3>\n

Tehnike merenja podataka za neutronske nuklearne reakcije i eksperimentalno odre\u0111ivanje parametara strukture atomskog jezgra<\/span><\/a><\/h3>\n

Pouzdana merenja podataka za neutronske nuklearne reakcije su izuzetno va\u017ena za razli\u010dita fundamentalna i primenjena istra\u017eivanja, kao \u0161to su astrofizika, geofizika, za\u0161tita \u017eivotne sredine, za konstruisanje nove generacije fisionih i fuzionih reaktora, proizvodnju izotopa za primenu u medicini itd. Podaci koji su od posebnog interesa su na primer efikasni preseci za odvijanje neutronskih nuklearnih reakcija i spektri emitovanih \u010destica [1,2]. Ovom prilikom \u0107e biti predstavljene tehnike odre\u0111ivanja funkcije pobude za neutronske nuklearne reakcije kao i na\u010din odre\u0111ivanja spektra promptnih fisinonih neutrona putem neutronskih aktivacionih merenja.
\nNeutronske reakcije se koriste i za odre\u0111ivanje parametara sturukture atomskog jezga. Jedna od izuzetno perspektivnih tehnika za ovu svrhu se zasniva na merenju dvostepenih gama kaskada koje prate zahvat neutrona na atomskom jezgru. Ovakva merenja omogu\u0107avaju odre\u0111ivanje gustine energetskih stanja, funkcije ja\u010dine gama prelaza, ali i energija na kojim dolazi do raspada Kuperovih parova prilikom prelaska atomskog jezgra iz superfludinog u obi\u010dno stanje [3]. Ovde \u0107e biti prezentovani rezulati dosada\u0161njih merenja dobijeni za 43 nuklida.<\/span><\/span><\/p>\n

1. N. Jovan\u010devi\u0107, L. Daraban, H. Stroh, S. Oberstedt, M. Hult, C. Bonaldi, W. Geerts, F.-J. Hambsch, G. Lutter, G. Marissens and M. Vidali, The neutron cross-section functions for the Reactions 187Re(n,\u03b1)184Ta, 187Re(n,2n)186Re and 185Re(n,2n)184Re in the energy range 13.08-19.5 MeV, Eur. Phys. J. A 52, 148, 2016.
\n2. N. Jovan\u010devi\u0107, M. Fridman, L. Daraban, F.-J. Hambsch, S. Oberstedt, M. Hult, G. Lutter, G. Marissen, H. Stroh, Modeling of neutron spectra based on activation analysis, Physics Procedia, Volume 64, 204-210, 2015.
\n3. A.M. Sukhovoj, L.V. Mitsyna, N. Jovan\u010devi\u0107, Overall Pictures of the Cascade Gamma Decay of the Neutron Resonance in Context of the Modified Practical Model, Physics of Atomic Nuclei, 79(3), 207, 2016<\/p>\n

PETAK 7. oktobar 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr \u017delimir \u0110ur\u010di\u0107, <\/span>Argonne National Laboratory: Status of Neutrino Oscillation Experiments<\/span><\/a><\/h3>\n

The intention of this presentation is to describe the status of neutrino physics with a focus on neutrino oscillation. To that end, the most recent experimental results will be described. The motivation and status for planned next generation experiments will be discussed.<\/span><\/span><\/p>\n

Namera ove prezentacije je da opi\u0161e status fizike neutrina sa fokusom na oscilacije neutrina.
\nU tom smilsu, najnoviji eksperimentalni rezultati ce biti prezentovani. Diskutova\u0107e se motivacija i status budu\u0107ih eksperimenata.<\/p>\n

PETAK 21. jun 2016. 12:00, IV sprat, 68, Departman za fiziku<\/p>\n

K. Long, Imperial College London and Science and Technology Facilities Council<\/span>: MICE as a step towards the Neutrino Factory<\/span><\/h3>\n

Abstract: Muon beams of low emittance provide the basis for the intense, well-characterised neutrino beams necessary to elucidate the physics of flavour at the Neutrino Factory and to provide lepton-anti-lepton collisions at energies of up to several TeV at the Muon Collider. The
\nInternational Muon Ionization Cooling Experiment (MICE) will demonstrate ionization cooling; the technique by which it is proposed to reduce the phase-space volume occupied by the muon beam at such facilities.<\/span><\/span><\/p>\n

The status of the MICE construction project will be described together with a summary of the performance of the principal components. Plans for the commissioning and operation of the experiment will be outlined and the measurement programme that will begin next spring will be described. The crucial role of MICE in the development of the long- and
\nshort-baseline neutrino programmes will be outlined and the opportunity to develop neutrino beams based on stored muons as a new technique for particle physics will be described.<\/p>\n

PETAK 10. jun 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Branislav K. Nikolic, University of Delaware, USA<\/span>: Decoding divergent perturbation series in quantum mechanics and nonequilibrium many-body theory<\/span><\/h3>\n

Diagrammatic perturbation series in quantum field, statistical field, string and many-body theories are generally asymptotic ones with a zero radius of convergence due to factorial scaling of the number of Feynman diagrams with the order of perturbation. In fact, divergent perturbation series are frequently encountered even in elementary quantum mechanics, as exemplified by the Stark effect in hydrogen atom and various anharmonic oscillators
\noften employed to test “experimental mathematics” approaches that can decode nonperturbative information from the series. The standard approaches rely on Borel resummation, typically in combination with Pade approximants, which can leads to ambiguities when singularities are encountered on the positive real axis. The ambiguities can be
\nresolved by constructing the so-called resurgent transseries, which is an approach gaining popularity in high energy community. However, Borel resummation approaches typically require large orders of perturbation theory (e.g., in the case of Stark effect one needs about
\n70 orders of perturbation series). In this talk, I will review evolution of our understanding of these problem and different approaches, starting with the seminal argument of Dyson for the zero radius of convergence of perturbation series in QED. I will then explain our recent proposal [1] for hypergeometric resummation using analytic continuation functions with built-in singularity structure in the complex plane of the coupling constant. This approach has allowed
\nus to obtain imaginary part of ground state energy in the Stark effect, considered to be a paradigm of nonperturbative behavior, as well as its real part at rather large values of the external electric field while utilizing only the fourth order of divergent perturbation
\nseries. I will then show application of this approach to nonequilibrium many-body perturbation theory for electron-boson (such as electron-phonon and electron-magnon) coupled systems [2,3].<\/span><\/span><\/p>\n

REFERENCES:
\n[1] H. Mera. T. G. Pedersen, and B. K. Nikoli\u0107, Phys. Rev. Lett. 115,
\n143001 (2015).
\n[2] H. Mera, T. G. Pedersen, and B. K. Nikoli\u0107, arXiv:1512.06846.
\n[3] F. Mahfouzi and B. K. Nikoli\u0107, Phys. Rev. B 90, 045115 (2014).<\/p>\n

NAPOMENA: Predavanje pokriva pedagoske teme iz elementarne kvantne mehanike i matematicke fizike, koje se obicno propuste u standardnim kursevima na dodiplomskim studijama, kao i istrazivacke teme. U predavanju je moguce ucestvovati aktivno ako donesete laptop racunar sa instaliranim Mathematica paketom.<\/p>\n

PETAK 19. maj 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Caltun Ovidiu Florin<\/span>,
\nUniversitatea Alexandru Ioan Cuza<\/span><\/span>: Multiferroics in Bulk and Thin Films for Sensor Application<\/span><\/h3>\n

After a short introduction of University of Iasi a basic presentation on Magnetic Sensors followed a deep discussion of Multiferroics Materials characteristic. The properties of bulk and nanostructures will be largely discussed, especially in the case of thin films deposited by pulsed laser deposition technique. Some ideas on possible applications will be
\nunderlined. The recent results obtained in the Laboratory for Magnetic Materials for Technological Applications at Faculty of Physics of Alexandru Ioan Cuza University of Iasi Romania will be presented.<\/span><\/p>\n

PETAK 13. maj 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Dr Tristan H\u00fcbsch,
\nHoward University<\/span>: Od stringova i \u2019brana do svega ostalog<\/h3>\n

Za teoriju stringova se, izmedju ostalog, reklo [Ed Witten] i da je to fizika 21. veka na moju smo gre\u0161kom nabasali vek ranije. U ovom predavanju \u0107u dati telegrafski pregled motivacije i razvoja tzv. fundamentalne fizike u drugoj polovini 20. veka, koji su doveli do logi\u010dkog zaklju\u010dka poznatog pod nazivima “teorija svega” i “teorija stringova.” Taj teorijski sistem podrazumeva i svetonazor koji se pomalo razlikuje od ustaljenog standarda 20. veka, a koji uspeva da ujedini sve poznate aspekte elementarnih \u010destica i njihovih fundamentalnih interakcija u jednu koherentnu i logi\u010dki konzistentnu celinu, pa je stoga najuspe\u0161niji kandidat za temelje fizike tre\u0107eg milenijuma.<\/p>\n

PETAK 6. maj 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Prof. Dr Olivera Klisuri\u0107,
\nDepartman za fiziku, Univerzitet u Novom Sadu<\/span>: Steroidi koji sadr\u017ee azot kao potencijalne antitumor supstance<\/a><\/h3>\n

Steroidna jedinjenja koja sadr\u017ee azot se koriste u le\u010denju \u0161irokog spektra bolesti: kancer dojke, kancer prostate, leukemija, osteoporoza… Na tom tragu, a posebno posle dozvole koju je 2012. godine od FDA za le\u010denje kancera prostate dobio Abirateron (Zytiga\u00ae), intenziviraju se istra\u017eivanja u ovom polju.
\nU okviru ovog Seminara bi\u0107e predstavljeno vi\u0161e od 20 steroidnih jedinjenja koja sadr\u017ee azot, a potencijalni su inhibitori enzima steroidogeneze, pa tako i potencijalni medikamenti za le\u010denje steroid-zavisnih tumora (kancer dojke i kancer prostate). Posebno \u0107e biti opisane kristalne stukture, molekularni doking i biolo\u0161ka aktivnost za jedinjenja koja su se za sada pokazala kao dobri kadidati za dalja farmakolo\u0161ka istra\u017eivanja.<\/p>\n

PETAK 22. april 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc Petar Kosti\u0107,
\ndoktorand na katedri za astronomiju Matemati\u010dkog fakulteta, Univerzitet u Beogradu<\/span>: Struktura me\u0111uzvezdane sredine i radio Sigma-D relacija ostataka supernovih<\/a><\/h3>\n

Ostaci supernovih predstavljaju (naj\u010de\u0161\u0107e) sfernu oblast koju obuhvata udarni talas formiran nakon eksplozije supernove. Tokom njihove evolucije, po\u0161to se \u0161ire velikom brzinom, ostacima SN raste pre\u010dnik (D) dok im se istovremeno smanjuje sjaj (Sigma) u radio podru\u010dju spektra. Teorijski i posmatra\u010dki je utvr\u0111eno da su ove dve veli\u010dine me\u0111usobno povezane pa je njihova me\u0111uzavisnost, tzv. Sigma-D relacija, postala predmet prou\u010davanja. Po\u0161to je (teorijski) u pitanju stepena zavisnost, onda je u log-log skali karakteri\u0161e prava odre\u0111enog nagiba. Tema ovog predavanja \u0107e biti kakav uticaj sredina u kojoj ostaci evoluiraju mo\u017ee imati na nagib Sigma-D relacije. Bi\u0107e predstavljeni rezultati simulacije u kojoj je simuliran uzorak ostataka SN koji su formirani unutar gustih molekularnih oblaka fraktalne strukture.<\/p>\n

PETAK 15. april 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Marko Miti\u0107,
\nFakultet za fizi\u010dku hemiju, Univerzitet u Beogradu<\/span>: Ab initio prou\u010davanje neadijabatskih efekata kod malih molekula<\/a><\/h3>\n

Born-Openhajmerova aproksimacija ima klju\u010dnu ulogu u opisu molekula sa stanovi\u0161ta kvantne mehanike. Omogu\u0107ava analizu molekulskih spektara, teorijsko izu\u010davanje strukture molekula i, uop\u0161teno re\u010deno, vizualizaciju hemijskih procesa. U okviru Born-Openhajmerove aproksimacije elektronska energija molekula, u odrede\u0111nom elektronskom stanju, mo\u017ee se dobiti re\u0161avanjem \u0160redingerove jedna\u010dine za fiksiran polo\u017eaj jezgara u prostoru. Naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107en pristup za re\u0161avanje elektronskog problema su ab initio metode. Nakon re\u0161avanja elektronskog problema, re\u0161ava se dalje rotaciono-vibracioni problem. Medutim, ako su dva ili vi\u0161e elektronskih stanja energetski bliska, dolazi do naru\u0161avanja Born-Openhajmerove aproksimacije i pojave neadijabatskih efekata.<\/p>\n

Rener-Telerov efekat je jedan od primera naru\u0161avanja Born-Openhajmerove aproksimacije. Naime, kod molekula sa prostorno degenerisanim elektronskim stanjima i linearnom ravnote\u017enom geometrijom (\u03a0, \u0394, \u2026), pri savijanju molekula, elektronska stanja se cepaju na energetski bliska elektronska stanja koja me\u0111usobno interaguju. Ova vibraciono-elektronska (vibronska) sprega predstavlja Rener-Telerov efekat. Veliki broj slobodnih radikala koji su od interesa za astrofiziku i astrohemiju i\/ili pojavljuju se kao reakcioni intermedijeri u razli\u010ditim va\u017enim hemijskim procesima, imaju prostorno degenerisano elektronsko stanje i ispoljavaju Rener-Telerov efekat.<\/p>\n

U okviru ovog predavanju bi\u0107e predstavljen relativno jednostavan model za tretiranje Rener-Telerovog efekta kod \u010detvoroatomskih molekula sa linearnom ravnote\u017enom geometrijom. Plauzabilnost modela potvr\u0111ena je putem ab initio ra\u010duna elektronskih potencijalnih povr\u0161i i neadijabatskih matri\u010dnih elemenata C2H2+ u X 2\u03a0u elektronskom stanju. Pojava se mo\u017ee posmatrati kao kombinacija klasi\u010dnog Rener-Telerovog efekta, koji se javlja kod troatomskih molekula, i neke vrste Jan-Telerovog efekta, sli\u010dnog onom koji se pojavljuje kod visoko simetri\u010dnih molekula. Model je dalje pro\u0161iren na linearne molekule sa proizvoljnim brojem jezgara i testiran na primeru X 2\u03a0u elektronskog stanja C5\u2013.<\/p>\n

PETAK 8. april 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Prof. dr Slobodan Perovi\u0107,
\nFilozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu<\/span>: Uloga Borovog principa komplementarnosti u otkri\u0107u tunel efekta<\/a><\/h3>\n

Nils Bor je razvio princip komplementarnosti kao provizornu sintezu naizgled potpuno razli\u010ditih teorijskih pristupa kvantnim fenomenima (talasno-mehani\u010dkog pristupa, Hajzenbergovog, i ranog Borovog pristupa). Ta sinteza je bila zasnovana na sveobuhvatnoj analizi relevantnih eksperimentalnih rezultata. Ipak, uloga principa komplementarnosti, kao i eksperimentalisti\u010dki pristup koji se zapravo krije iza njega, nisu bili ograni\u010deni na najbolju mogu\u0107u provizornu sintezu na osnovu ve\u0107 utvr\u0111enih eksperimentalnih rezultata. Ispostavlja se da su oni tako\u0111e bili od klju\u010dnog zna\u010daja u otkrivanju i obja\u0161njenju tunel efekta u njegovim razli\u010ditim formama. Osnovi Borovog metodolo\u0161kog pristupa fizi\u010dkim fenomenima i princip komplementarnosti koji je iz njih proiza\u0161ao ostaju relevantne smernice u savremenim raspravama i eksperimentalnom radu u vezi vremena potrebnog za odvijanje tunel efekta.<\/p>\n

PETAK 1. april 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Tamara Iveti\u0107,
\nDepartman za fiziku, Univerzitet u Beogradu<\/span>: Efikasnost cink-kalaj-oksidnih nano\u010destica kao fotokatalizatora u razgradnji aktivnih komponenata lekova iz zaga\u0111enih voda<\/a><\/h3>\n

Heterogena fotokataliza je poslednjih godina predmet intenzivnih istra\u017eivanja posebno u vezi sa njenom primenom u za\u0161titi \u017eivotne sredine. Osvetljavanje poluprovodni\u010dkih materijala kao katalizatora u otpadnim vodama smatra se obe\u0107avaju\u0107om, alternativnom metodom za uklanjanje organskih zaga\u0111uju\u0107ih materija. Poznato je preko 200 organskih jedinjenja koji pod dejstvom sun\u010deve svetlosti i u prisustvu adekvatnog fotokatalizatora i kiseonika iz vazduha podle\u017eu kompletnoj razgradnji. Bi\u0107e predstavljene osnovne zakonitosti heterogene fotokatalize u vezi sa obradom otpadnih voda, metoda dobijanja i osnovna strukturna i opti\u010dka svojstva me\u0161anog ZnO\/SnO2 nanokristalnog katalizatora kao i njegova uloga i efikasnost u fotorazgradnji alprazolam i amitriptilin organskih jedinjenja, lekova iz grupe antidepresiva.<\/p>\n

PETAK 25. mart 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Prof. dr An\u0111elka Kova\u010devi\u0107,
\nKatedra za astronomiju, Univerzitet u Beogradu<\/span>: Analiza vremenskih serija i promenljivosti aktivnih galakti\u010dkih jezgara (AGJ)<\/a><\/h3>\n

Aktivna galakticka jezgra (kvazari, blazari, Sejfertove galaksije) predstavljaju najmocnije izvore zracenja u Vasioni,tako da ih mozemo posmatrati na velikim kosmoloskim rastojanjima. U centru ovih objekata se nalazi supermasivna crna rupa, oko koje se nalazi akrecioni disk koji generise ovako veliku energiju. Iz tih razloga istrazivanje prirode AGJ ima veoma veliki znacaj, ne samo sa stanovista kosmologije, nego i ispitivanja fizike plazme u okolini supermasivne crne rupe. Dugo je poznato da AGJ ispoljavaju znacajnu promenljivost u optickom domenu, koja se pripisuje promenljivosti luminoznosti akrecionog diska koji okruzuje crnu rupu tipicne mase $10^{8}-10^{9}M{\\odot}$. Reverberaciono mapiranje daje mogucnost odredjivanja dimenzija sirkolinijskog regiona AGJ. Zracenje kontinuuma iz akrecionog diska fotojonizuje i ekscituje oblake gasa bliske crnoj rupi, pri cemu nastaju siroke (1000 do 10000km\/s) emisione linije. U reverberacionom mapiranju, vremensko kasnjenje T izmedju posmatranih varijacija u kontinuumu i sirokih linija je aproksimacija za radijus R siroko linijskog regiona, posto je R~cT, gde je c brzina svetlosti. Pod pretpostavkom da je kretanje oblaka u sirokolinijskom regionu keplerovsko, ovako odredjene dimenzije daju mogucnost da se izracuna masa crne rupe. Ovde cemo pretstaviti neke od rezultata odredjivanja dimenzija sirkolinijskog regiona AGJ koje su izvedene u sklopu veoma detaljnih istrazivanja ovih objekata na projektu ‘Astrofizcka spektroskopija ekstragalaktickih objekata’.<\/p>\n

PETAK 18. mart 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Prof. dr Stevica \u0110urovi\u0107,
\nDepartman za fiziku, Novi Sad<\/span>: Parametri spektralnih linija inertnih gasova emitovanih iz plazme, sa osvrtom na astrofizi\u010dke primene.<\/a><\/h3>\n

Razmatra\u0107e se eksperimentalno odre\u0111ivanje \u0160tarkovih parametara spektralnih linija neutralnih i jonizovanih atoma He, Ne, Ar, Kr, Xe. Pre konkretnih eksperimentalnih rezultata bi\u0107e obja\u0161njen pojam plazme i spektralnih linija, zatim pojava plazme u prirodi i na\u010din dobijanja u laboratoriji. Oblici spektralnih linija zavise od uslova koji vladaju u plazmi. Kakvi su oblici i kako se iz eksperimentalnih profila izdvajaju \u0160tarkovi parametri bi\u0107e tako\u0111e obja\u0161njeno. Uz kratak opis eksperimenata, bi\u0107e analizirani i konkretni rezultati. Na kraju \u0107e biti dat pregled primene pomenutih rezultata u astrofizici.<\/p>\n

PETAK 11. mart 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Prof. dr Tijana Prodanovi\u0107,
\nDepartman za fiziku, Novi Sad<\/span>: Kako napraviti i odr\u017eati dobru prezentaciju<\/h3>\n

Bilo da ste student, profesor, istra\u017eiva\u010d, bilo da pripremate prezentaciju za odbranu (seminarskog, diplomskog, master, doktorskog) rada ili za izlaganje konferenciji, uspeh va\u0161eg izlaganja ne\u0107e zavisiti samo od teme o kojoj pri\u010date, od sadr\u017eaja. Koliko \u0107e va\u0161e izlaganje ostati upam\u0107eno i prihva\u0107eno zavisi\u0107e dosta i od toga kako pri\u010date i kako izgledate dok pri\u010date o tome, jer \u010dak i najbolja ideja mo\u017ee da ostane neshva\u0107ena ako se ne predstavi dovoljno dobro. Ve\u0161tina dobrog prezentovanja u poslednjih nekoliko godina postaje sve potrebnija. Na sre\u0107u to je i dalje ve\u0161tina i ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee nau\u010diti. Na ovom predavanju bi\u0107e re\u010di o nekim osnovnim smernicama koje ve\u0107 same po sebi mogu dosta pomo\u0107i da va\u0161a prezentacija i va\u0161e izlaganje bude bolje prihva\u0107eno i du\u017ee zapam\u0107eno.<\/p>\n

PETAK 4. mart 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Zoran Ivi\u0107<\/span>,
\nUniversity of Belgrade, \u201cVin\u010da\u201d Institute of Nuclear Sciences<\/span>, Beograd; Crete Center for Quantum Complexity and Nanotechnology, Department of Physics,
\nUniversity of Crete<\/span><\/span>: LIGHT MANIPULATION BY QUANTUM METAMATERIALS<\/a><\/span><\/h3>\n

We consider a novel mechanism of the manipulation of light using the quantum metamaterial (QMM) which consists of the large number of the linearly arranged superconducting charge qubits. The idea relies on the possibility of the occurrence collective quantum phenomena, self-induced transparency and Dicke superradiance, in QMM built up of a collection of the superconducting charge qubits placed inside the superconducting resonator. We have demonstrated the self-induced Transparency Pulse propagation such QMM. Velocity of SIT pulse may be controlled externally by the choice of the values of the physical constant of the system and initial conditions of the incoming pulse.
\nOur predictions are in close correspondence with the well known phenomenon (phenomena) in quantum optics. The experimental confirmation this idea may open a new pathway to potentially powerful quantum computing.<\/span><\/span>
\n<\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 26. februar 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc Stanislav Milo\u0161evi\u0107,
\nKatedra za astronomiju, Matemati\u010dki fakultet, Beograd<\/span>: N-body simulacije sudara galaksija<\/a><\/h3>\n

Interakcije galaksija (sudari, bliski prolazi…) su doga\u0111aji koji traju milionima i milijardama godinama. Kao rezlutat tih interakcija nastaju razne strukture, \u010diji oblik, prostorna raspodela gustine, brzine zvezda i druge osobine zavise
\nod osobina galaksija koje su u interakciji. Simulacije daju mogu\u0107nost da se rekonstrui\u0161u doga\u0111aji koji su doveli do nastanka struktura, odnosno da se odrede parametri sudara i najverovatniji scenario. Posmatra\u010dki podaci su veoma va\u017eni, ne samo kao provera simulacija, ve\u0107 i pri samoj postavci po\u010detnih uslova, jer ograni\u010davaju prostor parametara. Spiralna galaksija M31 (koja je po morfologiji sli\u010dna na\u0161oj Galaksiji) je primer galaksije gde postoje posmatra\u010dki podaci o strukturama u njoj, za koje se veruje da su nastali sudarom ove galaksije sa njenim satelitom i zato se javlja potreba da se taj sudar simulira.<\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 19. februar 2016. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Prof. dr Srboljub Simi\u0107<\/span>,
\nDepartman za mehaniku, Fakultet tehni\u010dkih nauka, Novi Sad<\/span><\/span>: Bolcmanova jedna\u010dina i H-teorema: od kineti\u010dke teorije gasova do neravnote\u017ene termodinamik<\/a><\/span><\/h3>\n

Kineti\u010dka teorija gasova u svom klasi\u010dnom vidu prou\u010dava dinamiku razre\u0111enih gasova pomo\u0107u funkcije raspodele brzina \u010destica. Prostorno-vremenska evolucija funkcije raspodele odre\u0111ena je mehanizmom interakcije \u010destica i opisana je Bolcmanovom jedna\u010dinom. Na \u010desti\u010dnom nivou interakcija je opisana elasti\u010dnim sudarima, \u0161to obezbe\u0111uje mikroreverzibilnost procesa. Me\u0111utim, na nivou prostora brzina ovi procesi imaju odlike ireverzibilnosti, \u0161to je opisano Bolcmanovom H-teoremom. Najzad, momenti funkcije raspodele se mogu dovesti u vezu sa makroskopskim veli\u010dinama \u2013 gustinama mase, koli\u010dine kretanja i energije \u2013 a momenti Bolcmanove jedna\u010dine sa jedna\u010dinama klasi\u010dne mehanike fluida.
\nCilj ovog predavanja je da na elementarnom nivou uspostavi vezu izme\u0111u Bolcmanove jedna\u010dine, ravnote\u017ene i lokalno ravnote\u017ene Maksvelove raspodele, sa hipotezom o lokalnoj ravnote\u017ei, Gibsovom relacijom i entropijskom nejednako\u0161\u0107u u klasi\u010dnoj neravnote\u017enoj termodinamici. Pored toga, pokaza\u0107e se kako pretpostavka o razre\u0111enosti gasa pru\u017ea mogu\u0107nost asimptotske analize Bolcmanove jedna\u010dine koja nas dovodi do hidrodinami\u010dke aproksimacije i klasi\u010dnih konstitutivnih relacija koje opisuju Njutnovske viskozne fluide i Furijeov zakon provo\u0111enja toplote. Na kraju \u0107e biti data napomena o hijerarhiji jedna\u010dina bilansa za momente funkcije raspodele.<\/span><\/span><\/p>\n

VANREDNI SEMINAR SREDA 23. decembar 2015. 14:00, u\u010dionica 64, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc. Tatjana Pu\u0161karov, Institute for Theoretical Physics Utrecht University<\/span>: General quantum quenches in the transverse-field Ising chain<\/a><\/h3>\n

Quenching is the simplest paradigm of non-equilibrium dynamics: we prepare a closed isolated quantum system in an initial state, change a system parameter, and let the system evolve. In this talk, we describe the time evolution in the transverse-field Ising chain after a general quench, i.e. a continuous change in the transverse magnetic field over a finite time. Specifically, we consider the dynamics of one- and two-point correlation functions during and after the quench, as well as their stationary behavior at late times. We investigate how different quench protocols affect the dynamics and identify universal properties of the relaxation.<\/p>\n

PETAK 18. decembar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Prof. dr Tijana Prodanovi\u0107,
\nDepartman za fiziku, Novi Sad<\/span>: Kosmi\u010dko zra\u010denje kao indikator nove fizike i galakti\u010dkih interakcija<\/a><\/h3>\n

Kad govorimo o kosmi\u010dkom zra\u010denju naj\u010de\u0161\u0107e mislimo na \u010destice galakti\u010dkog kosmi\u010dkog zra\u010denja ubrzanog u ostacima supernovih i sekundarne \u010destice nastale u zemljinoj atmosfer. Me\u0111utim \u010destice mogu biti ubrzane u najrazli\u010ditijim sredinama gde postoje udarni talasi i magnetna polja. U ovom predavanju bi\u0107e re\u010di o jednoj novoj populaciji kosmi\u010dkog zra\u010denja o koja do sada nije bila razmatrana a koja mo\u017ee da bude klju\u010d za na\u0161e razumevanje nove fizike i nastanka i evolucije Svemira: plimsko kosmi\u010dko zra\u010denje.<\/p>\n

Udarni talasi koji nastaju prilikom interakcije galaksija \u2013 bliskih prilaza i sudara, \u0107e rezultovati ubrzanjem \u010destica u nekom obimu. Ovo \u0107e imati bitne posledice po zastupljenost i evoluciju lakih elemenata zvezdorodnih galaksija i kao \u0161to \u0107e biti re\u010di, na problem primordijalnog litijuma i na\u0161e razumevanje fizike vrelog Velikog praska. Osim toga, prisustvo plimskog kosmi\u010dkog zra\u010denja \u0107e zna\u010dajno uticati na netermalno zra\u010denje interaguju\u010dih galaksija i time uticati na na\u0161e razumevanje evolucije ovih sistema. Po\u0161to sudari galaksija predstavljaju glavni na\u010din rasta i nastanka ovih velikih struktura, detekcija sudara, pogotovo na velikim crvenim pomacima je presudna za modeliranje nastanka velikih struktura. Posebnu pa\u017enju \u0107emo s toga posvetiti tome da poka\u017eemo kako prisustvo populacije plimskog kosmi\u010dkog zra\u010denja mo\u017ee biti kori\u0161\u0107eno kao indikator i marker sudara galaksija koji posebno mo\u017ee biti bitan na velikim crvenim pomacima in a manjim galaksijama \u0161to su, trenutno, najproblemati\u010dniji slu\u010dajevi.<\/p>\n

PETAK 11. decembar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc Gordan Mimi\u0107,
\nDepartman za fiziku, Novi Sad<\/span>: Pojava haosa pri izra\u010dunavanju temperature na povr\u0161ini zemlji\u0161ta<\/a><\/h3>\n

Modeli \u017eivotne sredine opisuju razne procese u prirodi i poma\u017eu nam da predvidimo budu\u0107e stanje mnogih sistema. Gre\u0161ke koje se javljaju u rezultatima modela poti\u010du uglavnom od toga \u0161to ne poznajemo u potpunosti kako se procesi zapravo odvijaju. Drugo ograni\u010denje poti\u010de od same prirode procesa jer pojedini sistemi ispoljavaju haoti\u010dno pona\u0161anje. U ovom radu \u0107e biti razmatrani pojmovi koji nam poma\u017eu pri prou\u010davanju haosa. Prvo \u0107e biti re\u010di o teoriji dinami\u010dkih sistema kao op\u0161toj teoriji modeliranja. zatim \u0107e se na primeru logisti\u010dke mape analizirati stabilnost re\u0161enja date jedna\u010dine, uz obja\u0161njenje pojave bifurkacija i pojma atraktora. Kao indikatori haoti\u010dnog pona\u0161anja koristi\u0107e se Ljapunovljevi eksponenti i Kolmogorovljeva kompleksnost. na kraju \u0107e se ispitati pona\u0161anje sistema jedna\u010dina za prognozu temperature na povr\u0161ini i u dubljem sloju zemlji\u0161ta, proisteklog iz jedna\u010dine energijskog bilansa.
\n<\/span><\/p>\n

PETAK 4. decembar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc Arpad Toth,
\nDepartman za fiziku, Novi Sad<\/span>: Simulacija protoka krvi kroz aneurizmu abdominalne aorte: nove mogu\u0107nosti<\/a><\/h3>\n

Klini\u010dki kriterijum za predvi\u0111anje rupture aneurizme abdominalne aorte (AAA) baziran je samo na dijametru AAA. Ovaj kriterijum ne uzima u obzir kompleksne hemodina\u010dike sile koje deluju na zid AAA kao ni mehani\u010dke osobine zida. U okviru na\u0161eg istra\u017eivanja poku\u0161ali smo da kroz\u010detiri primera AAA dijagnostikovana kod mu\u0161karaca starijih od 65 godina poka\u017eemo da trodimenzioni modeli krvnih sudova rekonstruisani na osnovu podataka dobijenih kompjuterizovanom tomografijom mogu dati mnogo bolja predvi\u0111anja rupture AAA. Za matemati\u010dko modelovanje i simulacije kori\u0161\u0107ena je ra\u010dunarska dinamika fluida. Na ovaj na\u010din smo bili u mogu\u0107nosti da pratimo dinam\u010dko pona\u0161anje protoka krvi u trodimenzionom prostoru. Rezultati simulacija provereni su doplerskom ultrazvu\u010dnom tehnikom. Validnost na\u0161eg modela potvr\u0111ena je dobrim slaganjem za vrednosti brzina protoka krvi dobijenih simulacijama i izmerenih doplerskom ultrazvu\u010dnom tehnikom. Nove informacije dali su nam i prora\u010duni Von Mises<\/em> napona \u0161to je jo\u0161 jedna od novih mogu\u0107nosti u proceni potencijalne rupture zida AAA.<\/p>\n

PETAK 27. novembar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Dimitrije Maleti\u0107,
\nInstitut za fiziku, Beograd<\/span>: Neutrinska i fizika kosmi\u010dkog zra\u010denja kori\u0161\u0107enjem relativisti\u010dkih miona<\/a><\/h3>\n

U eksperimentima detekcije neutrina postoji problem slabe interakcije neutrina i detektora. Proces jonizacionog hladjenja relativisti\u010dkih miona, koji se po prvi put ispituje na eksperimentu MICE, u Rutherford Appleton Laboratoriji u okolini Oksforda, Engleska, omogu\u0107i\u0107e da se vi\u0161estruko pove\u0107a broj neutrina na neutrinskim detektorima. Pored toga, proces jonizacionog hladjenja miona omogu\u0107i\u0107e razvoj kolajdera mnogo manjih dimenzija nego \u0161to su potrebne za ubrzanje elektrona ili protona. Saradnici Instituta za fiziku iz Beograda \u010dlanovi su MICE kolaboracije.
\nIzu\u010davanje fizike kosmi\u010dkog zra\u010denja, u Niskofonskoj laboratoriji Instituta za fiziku u Beogradu, koristi metod kontinualnog snimanja spektra i odbroja plasti\u010dnih scintilatora koji su indukovani prolaskom relativisti\u010dkih miona kosmi\u010dkog zra\u010denja kroz ove detektore. Prvenstveno se izu\u010davaju promene odbroja dobijenih prolaskom miona iz kosmi\u010dkog zra\u010denja i veza ovih promena sa aktivno\u0161\u0107u Sunca. Beogradska mionska stanica je jedna od ve\u0107eg broja svetskih stanica koja vr\u0161i monitorisanje intenziteta kosmi\u010dkog zra\u010denja.
\n<\/span><\/p>\n

PETAK 20. novembar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

MSc Marko Pavlovi\u0107
\nKatedra za astronomiju, Matemati\u010dki fakultet, Beograd<\/span>: Ubrzanje \u010destica na udarnim talasima i njihov uticaj na hidrodinami\u010dku i radio-evoluciju ostataka supernovih<\/a><\/span><\/h3>\n

Ostaci supernove su objekti koji nastaju nakon eksplozije supernove. Materijal izba\u010den u eksploziji nastavlja \u017eivot kroz interakciju sa okolnom medjuzvezdanom materijom hiljadama, pa \u010dak i do milion godina nakon eksplozije. Ostaci supernovih su kosmicki akceleratori, predstavljaju glavne izvore galaktickih kosmickih zraka. Ovi objekti ubrzavaju cestice do visokih energija u procesu koji nazivamo difuzno ubrzanje. Koriscenjem superkompjutera i kompleksnih magnetohidrodinamickih kodova, modeliramo ostatke supernovih i proucavamo njohovu hidrodinamicku i radio evoluciju. Efikasno ubrzanje cestica na udarnih talasima modifikuje strukturu udarnog talasa i medjuzvezdanog magnetnog polja. Evolutivne trake ostataka supernovih koristice buduci projekti kao sto su SKA i ALMA, za procenu mnogih parametara samih ostataka ali i okolne medjuzvezdane sredine.<\/span><\/p>\n

PETAK 13. novembar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Slobodan Rado\u0161evi\u0107,
\nDepartman za fiziku, Prirodno-matemati\u010dki fakultet, Novi Sad<\/span>: Primena lokalne SU(2) algebre na opis spinskih sistema – za ili protiv<\/a><\/h3>\n

Sistemi lokalizovanih spinova (feromagneti, antiferomagneti itd.) su danas zanimljivi iz mnogo brojnih prakti\u010dnih i teorijskih razloga. Zbog toga je po\u017eeljno imati teorijske alate koje omogu\u0107avaju precizno i pouzdano predvi\u0111anje njihovih termodinami\u010dkih karakteristika. Standardne metode koje se baziraju na direktnoj analizi lokalne su(2) algebre, poput Monte-Karlo simulacija ili metoda jedna\u010dina kretanja, poseduju fundamentalni nedostatak usled odsustva jasno definisanih interakcija u sistemu \u0161to moze da dovede do pogre\u0161nih interpretacija dobijenih rezultata. Sa druge strane, metod efektivnih lagran\u017eijana se zasniva na sistematskom ura\u010dunavanju interakcija izme\u0111u Nambu-Goldstonovih bozona koji predstavljaju dominantne fizi\u010dke stepene slobode na niskim energijama. Superiornost metoda efektivnih lagran\u017eijana u odnosu na standardne analiti\u010dke tehnike bazirane na lokalnoj su(2) algebri je demonstrirana na primeru 3D feromagneta koji je naro\u010dito interesantan sa
\nstanovi\u0161ta magnon-magnon interakcija.<\/span><\/p>\n

PETAK 6. novembar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Du\u0161an Mar\u010deta
\nKatedra za astronomiju, Matemati\u010dki fakultet, Beograd<\/span>: Problem sletanja na ju\u017enu hemisferu Marsa<\/a><\/h3>\n

Skoro 40 godina nakon prvog uspe\u0161nog sletanja na Mars, istra\u017eivanje njegove povr\u0161ine pomo\u0107u kosmi\u010dkih letelica i dalje predstavlja ogroman nau\u010dni i tehnolo\u0161ki izazov. Ovo se pre svega odnosi na Marsove ju\u017ene visoravni, koje se prote\u017eu na velikom delu njegove ju\u017ene hemisfere, na koje do sada nije izvr\u0161eno nijedno uspe\u0161no sletanje. Sa druge strane, na severne nizije, koje se prostiru na velikom delu severne hemisfere, do sada je izvr\u0161eno 7 uspe\u0161nih sletanja. Ova razlika je posledica specifi\u010dne topografije Marsove povr\u0161ine usled takozvane globalne ili hemisferi\u010dne dihotomije Marsa, koja predstavlja jedinstvenu karakteristiku u Sun\u010devom sistemu. Usled razlike u elevacijama povr\u0161ine, letelice koje sle\u0107u na ju\u017ene visoravni imaju na raspolaganju tanji sloj atmosfere koji mogu da iskoriste za disipaciju svoje kineti\u010dke energije. Budu\u0107i da je atmosfera Marsa veoma osetljiva na insolaciju, parametri koji uti\u010du na proces sletanja, pre svega gustina i temperatura, imaju veoma velike promene na dnevnoj i godi\u0161njoj skali. U tom smislu, potrebno je precizno modelovati uticaj najva\u017enijih astronomskih parametara na stanje atmosfere, pa time i na proces sletanja, kao \u0161to su orbitalni polo\u017eaj Marsa i lokalno pravo Sun\u010dano vreme, kako bi se istra\u017eile mogu\u0107nosti i odredili optimalni uslovi za sletanje na ju\u017ene visoravni.<\/p>\n

PETAK 30. oktobar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Brankica An\u0111eli\u0107
\nDepartman za fiziku, Prirodno-matemati\u010dki fakultet, Novi Sad<\/span>: Letnji program za studente u GSI Helmholtz Centre for Heavy Ion Research, Darmstadt, Nemacka<\/a>, i prostorna kalibracija LYSO detektora osetljivog na poziciju<\/a>.<\/h3>\n

GSI je istra\u017eiva\u010dki centar koji se bavi istra\u017eivanjima u oblasti nuklearne i atomske fizike,\u00a0 fizike plazme i fizike materijala, te biofizike i medicinske fizike.\u00a0 U okviru GSI se ve\u0107 35 godina za redom organizuje letnji program za studente i u prvom delu predavanja slu\u0161aoci \u0107e imati priliku da se informi\u0161u o samom programu ali i o aktuelnim istra\u017eivanjima na GSI.
\nU drugom delu predavanja bi\u0107e predstavljen jedan tipi\u010dan projekat ura\u0111en u okviru letnjeg programa, a odnosi se na prostornu kalibraciju LYSO\u00a0 detektora osetljivog na poziciju. Naime, re\u010d je o scintilacionom detektoru sa\u010dinjenom od kristala na bazi lutecijuma za koji su opti\u010dki spojene fotomultiplikatorske cevi osetljive na poziciju. Da bi se izvr\u0161ila kalibracija kori\u0161\u0107ena je “backscattering imaging” tehnika, a u okviru predavanja bi\u0107e predstavljeni i produskutovani rezultati dobijeni primenom razli\u010ditih algoritama.<\/p>\n

PETAK 23. oktobar 2015. 14:00, amfiteatar V, Departman za fiziku<\/p>\n

Majda Smole
\nAstronomska opservatorija Beograd<\/span>: Gravitacioni uzmak crnih rupa u potencijalu haloa tamne materije<\/a><\/span><\/h3>\n

Gravitacioni talasi su oscilacije vremena i prostora koje predvidja Opsta teorija relativnosti. Binarni sistemi crnih rupa predstavljaju jedan od najjacih izvora gravitacionih talasa. Nakon formiranja binarnog sistema dolazi do jakog zracenja gravitacionih talasa koje odvlaci energiju iz sistema i dovodi do spajanja crnih rupa. U ovom procesu novonastala crna rupa moze da dobije gravitacioni uzmak od nekoliko hiljada km\/s. Crne rupe sa ovako velikim brzinama mogu da napuste galaksiju u kojoj se nalaze, sto usporava rast supermasivnih crnih rupa usled sudara.
\nNa predavanju ce biti predstavljene trajektorije crnih rupa u statickom i evoluirajucem potencijalu haloa tamne materije. Razmatrani su haloi u cijim se centrima nalaze masivne spiralne i elipticne galaksije. Takodje, ispitana je kriticna brzina uzmaka koju crne rupe moraju dobiti kako bi napustile galaksije na razlicitim crvenim pomacima.<\/span><\/span><\/p>\n

PETAK 16.oktobar 2015. 14:00 u amfiteatru V, Departman za fiziku<\/p>\n

Igor Bala\u017e
\nDepartman za fiziku, PMF<\/span>: Modelovanje evolutivnih inovacija kod samo-organizovanih sistema i mogu\u0107nosti primene u robotici i nanomedicini<\/a><\/h3>\n

Biolo\u0161ki organizmi su trenutno jedini postoje\u0107i sistemi koji imaju sposobnost da se na promene u okolini adaptiraju tako \u0161to menjaju sopstvene osobine koriste\u0107i istovremeno dva mehanizma: optimizovanje postoje\u0107ih, odnosno kreiranje potpuno novih osobina. Automatizovano optimizovanje parametara datog sistema je predmet intenzivnog istra\u017eivanja u oblastima evolutivnih algoritama i ma\u0161inskog u\u010denja. Nasuprot tome, prou\u010davanje evolutivnih inovacija je i dalje u veoma ranoj fazi. U prvom delu izlaganja bi\u0107e obra\u0111ene osnovne teorijske postavke i pristupi u modelovanju takvih sistema. Nakon toga predstavi\u0107u mogu\u0107nosti primene evolutivnih inovacija u rojevima robota (swarming robotics) i u nanomedicini.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n
\u010cETVRTAK 21. maj 2015. 13:00 u u\u010dionici 62, Departman za fiziku<\/address>\n

Zarija Luki\u0107
\nLawrence Berkeley National Laboratory<\/span>: Studying the evolution of the Universe with quasar spectra + Identifying materials using cosmic rays, and the application on damaged cores at Fukushima power plant.<\/h3>\n

The Lyman-alpha forest in spectra of distant quasars is the main tracer of cosmological structure at high redshifts, 2<z<5, and is accessible to current (BOSS\/eBOSS) and future (DESI) spectroscopic sky surveys.\u00a0 On large-scales, the Ly-a power spectrum can be used as a standard ruler, measuring the scale of Baryon acoustic oscillations (BAO).\u00a0 On small-scales, the Ly-a forest enables constraining neutrino masses, and more generally opens an additional window into the nature of dark matter.\u00a0 Extracting precision cosmology information from the forest statistics amounts to solving inverse problem, i.e. running accurate simulations for a large number of different cosmologies, which are to be compared against the observations.\u00a0 Besides presenting latest BOSS results, I will also go over a number of topics relevant for modeling forest statistics, both numerical \u2013 like the resolution or the box-size \u2013 as well as physical ones, like our understanding of the UV background.\u00a0 Finally, I will briefly present the Nyx code we have build to efficiently run Lyman-alpha forest simulations on massively parallel computers.
\n<\/span><\/p>\n

In addition, a separate topic on identifying materials using cosmic rays and its application on damaged cores at Fukushima power plant will also be discussed.<\/p>\n

\u010cETVRTAK 7. maj 2015. 15:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

David Kne\u017eevi\u0107
\nDepartman za fiziku, Univerzitet u Novom Sadu<\/span>: Estimation of neutron spectrum in the low-level gamma spectroscopy system using unfolding procedure<\/h3>\n

The radiation resulting from neutron interactions with Ge nuclei in active volume of HPGe detectors is one of the main concerns in low-level gamma spectroscopy measurements [1, 2]. It is usually not possible to measure directly spectrum of neutrons which strike detector, giving rise to various computer simulations and models for evaluating neutron spectrum [3]. This paper explore the possibility of estimation of neutron spectrum using measured activities of certain Ge(n,\u03b3) and Ge(n,n\u2019) reactions (obtained from low-level gamma measurements), available ENDF cross section data and unfolding procedures. In this work HPGe detector with passive shield made from commercial low background lead was used for measurement of intensity of the gamma lines emitted after neutron capture and after inelastic scattering on Ge nuclei. The most important objective of this study was to reconstruct muon induced neutron spectrum created in the shield of the HPGe detector. MAXED [4] and GRAVEL [5] algorithms for neutron spectra unfolding were used. The results of those two algorithms were compared and we analyzed the sensitivity of the unfolding procedure to the initial neutron energy spectrum, as well as the influence of bining for default spectrum and cross sections for neutron reactions. Obtained results show that this approach can give useful information about the neutron spectra in surrounding of the HPGe detectors during the low-background gamma spectroscopy measurements.
\n<\/span><\/p>\n

[1] N. Jovancevic, M. Krmar, D. Mrda, J. Slivka, I. Bikit, Nucl. Instr. and Meth. A, Volume 612, Issue 2, p. 303\u2013308.
\n[2] M. Krmar, J. Hansman, N. Jovan\u010devi\u0107, N.Lalovi\u0107, J. Slivka, D. Jokovi\u0107, D. Maleti\u0107, Nucl. Instr. and Meth. A, Volume 709, p. 8-11.
\n[3] J. Ljungvall, J. Nyberg, Nucl. Instr. and Meth. A, Volume 546, p. 553-573.
\n[4] M. Reginatto, P. Goldhagen, S. Neumann, Nucl. Instr. and Meth. A, Volume 476, p.242-246.
\n[5] YongHao Chen, XiMeng Chen, JiaRong Lei, Li An, XiaoDong Zhang, JianXiong Shao, Pu Zheng, XinHua Wang, Science China Physics, Mechanics & Astronomy, Volume 57, Issue 10, p. 1885-1890.<\/p>\n

\u010cETVRTAK 23. april 2015. 15:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Aleksandra Dobard\u017ei\u0107
\nKatedra za astronomiju, Univerzitet u Beogradu<\/span>: Neutrini i difuzna gama emisija struktura na velikim skalama<\/span><\/a><\/h3>\n

Akrecija gasa prilikom formiranja objekata velikih dimenzija jedan je od procesa za koji se smatra da dovodi do formiranja udarnih talasa koji mogu da ubrzaju \u010destice i proizvedu kosmi\u010dke zrake. Ovi kosmi\u010dki zraci zatim dovode do proizvodnje vangalakti\u010dke gama emisije, koja doprinosti difuznoj gama pozadini, posmatrane Fermi-LAT teleskopom. Tako\u0111e, neutrinski detektor IceCube nedavno je detektovao izotropan fluks visoko-energetskih neutrina, koji tako\u0111e mo\u017ee da ima vangalakti\u010dko poreklo. Neutrini se vrlo lako mogu povezati sa gama zra\u010denjem, s obirom da kosmi\u010dki zraci prilikom interakcije sa me\u0111uzvezdanom materijom proizvode neutralne i naelektrisane pione. Neutralni pioni se raspadaju proizvode\u0107i gama zrake, dok raspadom naelektrisanih piona nastaju neutrini. Ako pretpostavimo da je celokupan fluks neutrina koji je detektovao IceCube proizveden od strane kosmi\u010dkog zra\u010denja ubrzanog u akrecionim udarnim talasima oko najve\u0107ih struktura u svemiru, mogu\u0107e je ograni\u010diti koli\u010dinu gama zra\u010denja koja mo\u017ee da potekne od strane ovog tipa jakih udarnih talasa. U slu\u010daju da neutrini imaju spektar sa spektralnim indeksom alpha=2.0 dobijamo da ovi izvori mogu da doprnesu gama pozadini oko 20%, dok kod strmijeg neutrinskog spektra sa alpha=2.46 taj doprinos je tek oko 10%. Kako su tipi\u010dni objekti koji mogu da ubrzaju \u010destice na akrecionim udarnim talasima zaprvo jata galaksija, posmatran neutrinski fluks mo\u017ee se tako\u0111e iskoristiti za procenu efikasnosti ubrzavanja \u010destica na udarnim talasima oko neke tipi\u010dne klase jata
\ngalaksija koja dominira zra\u010denjem, i na taj na\u010din mogu\u0107e je ste\u0107i bolji uvid u sam proces formiranja struktura na velikim skalama.<\/span><\/p>\n

\u010cETVRTAK 9. april 2015. 17:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Milan Vujinovi\u0107
\nUniversity of Graz, Graz, Austria<\/span>: Introduction to Strong Interactions and the Hadronic Spectrum<\/span><\/a><\/h3>\n

Strong interaction is the fundamental force of Nature which is responsible for formation of nucleons (protons, neutrons), and other particles, collectively known as hadrons. We give a short overview of basic ideas related to the strong interaction, starting from the quark model of early 60s, all the way to Quantum Chromodynamics (QCD) as the currently accepted field theory of sub-nuclear structure. We introduce the Dyson-Schwinger equations as the possible framework to study QCD, and show some results for light hadron spectrum within this approach.<\/span><\/p>\n

\u010cETVRTAK 2. april 2015. 15:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

dr Borivoj Rajkovi\u0107
\nFizi\u010dki fakultet, Univerzitet u Beogradu<\/span>: Verifikacija povezanog modela okean-atmosfere (EBU-POM) koriste\u0107i satelitska osmatranja<\/span><\/a><\/h3>\n

Verifikacija povezanog regionalnog modela okean-atmosfere (EBU-POM) koriste\u0107i satelitska osmatranja temperature povr\u0161ine mora i povr\u0161inskog vetra iznad Jadranskog mora. Uradjeno je 15 sedmodnevnih prognoza u 2006 godini. Po\u010detna polja su uzeta od Evropsko centra za srednjoro\u010dnu prognozu a okenski po\u010detni uslovi su dobijeni od Jadranskog regionalnog modela. Pored ECMWF podataka korisceni su u podaci NCEP-a (USA slu\u017eba) i vr\u0161ena su poredjenja dve inicijalizacije. Ocene prognoza su date preko BIAS i RMSE skorova. Analiziran je hos SST-a. U slu\u010daju prizemnog vetra kori\u0161\u0107ene su analize umesto prognoza.
\n<\/span><\/p>\n

\u010cETVRTAK 19. mart 2015. 15:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Doc. Dr. Bojan Novakovi\u0107
\nKatedra za astronomiju, Matemati\u010dki fakultet, Univerzitet u Beogradu<\/span>: “Stardust” – me\u0111unarodni projekat za prou\u010davanje asteroida i svemirskog otpada<\/a><\/h3>\n

Asteroidi i svemirski otpad predstavljaju zna\u010dajnu opasnost za na\u0161u planetu i \u017eivi svet na njoj.
\nIstovremeno, asteroidi tako\u0111e predstavljaju i priliku kako za nau\u010dna istra\u017eivanja, tako i za
\neksploataciju njihovog rudnog bogatstva koja bi mogla otpo\u010deti u relativno bliskoj budu\u0107nosti.
\nProjekat “Stardust” predstavlja jedinstvenu obuku i istra\u017eiva\u010dku mre\u017eu posve\u0107enu
\nprou\u010davanju asteroida i svemirskog otpada sa vi\u0161e aspekata, a pre svega u cilju njihovog
\nintegrisanja u jedinstvenu i funkcionalnu celinu.
\nJedan od partnera u ovom programu je i Astronomska opservatorija u Beogradu, \u010dije je fokus
\nna istra\u017eivanju asteroida, i to pre svega transporta asteroida iz Glavnog asteroidnog prstena
\nu oblast blisku Zemlji.
\nU okviru prvog dela ovog predavanja bi\u0107e predstavljen Stardust projekat, njegova organizacija,
\nu\u010desnici, i glavni ciljevi. U drugom delu predavanja predstavi\u0107u glavne ciljeve istra\u017eivanja
\nna kojima se radi kod nas, njihovo mesto i zna\u010daj u okviru projekta, i kona\u010dno neke
\nod rezultata dobijenih do sada.
\n<\/span><\/p>\n

\u010cETVRTAK 5. mart 2015. 13:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Dr. Zoran Jovanovi\u0107
\nLaboratorija za fiziku, Institut za nuklearne nauke \u201eVin\u010da\u201c, Beograd<\/span>:\u00a0Uticaj implantacije jona vodonika na svojstva staklastog ugljenika<\/span><\/a><\/h3>\n

Ugljenik se javlja se u nekoliko alotropskih formi, od kojih su, trenutno, najinteresantnije one sa sp2 hibridizovanim C-atomima. Staklasti ugljenik je materijal kod koga su C-atomi dominantno sp2 hibridizovani. Njihovo ure\u0111enje u slu\u010daju staklastog ugljenika formira specifi\u010dnu nanostrukturu koja materijalu daje hemijsku i toplotnu inertnost, mehani\u010dku otpornost, nepropustljivost za gasove i te\u010dnosti i visoku elektri\u010dnu provodnost. Upravo zbog termi\u010dke i hemijske stabilnosti modifikacija osobina staklastog ugljenika standardnim postupcima je
\note\u017eana. Zbog toga, ozra\u010divanje snopom jona keV-skih energija predstavlja pogodan na\u010din
\nmodifikacije osobina staklastog ugljenika. U izlaganju \u0107e biti re\u010di o desorpciji vodonika iz protonima ozra\u010denog staklastog ugljenika kao i o promeni elektrohemijskih i strukturnih svojstava materijala.
\n<\/span><\/p>\n

\u010cETVRTAK 12. januar 2015. 13:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Edi Bon, Astronomska opservatorija Beograd<\/span>: Prva orbita dvojne supermasivne crne rupe<\/span><\/h3>\n

Jedan od najintrigantnijih scenarija koji mo\u017ee da opi\u0161e aktivnost aktivnih galakti\u010dkih jezgara podrazumeva postojanje dvojnih supermasivnih crnih rupa na rastojanjima manjim od 0.01 parseka u centrima ovih objekata. Na osnovu simlacija sudara galaksija, o\u010dekuje se postojanje mnogo dvojnih crnih rupa u centrima galaksija kod kojih se vide tragovi sudara. Medjutim za sada postoji dokaz za svega nekoliko sistema dvojnih supermasivnih crnih rupa. Nedavno, je na\u0161 tim sa Astronimske opservatorije imao tu sre\u0107u da prvi u svetu pronadje spektroskopski dvojnu orbitu sistema supermasivnih crnih rupa u centru jedne aktivne galaksije
\n(http:\/\/adsabs.harvard.edu\/abs\/2012ApJ…759..118B). Analizom dugogodi\u0161njih posmatranja, kako spektara, tako i krivih sjaja objekta NGC4151, uo\u010dena je periodi\u010dna promenljivost od 15.9 godina, koja je odgovarala veoma ekscenti\u010dnoj orbiti supermasivnih crnih rupa masa od
\n4e+7 i 1e+7 M_sunca, na veoma bliskom rastojanju reda veli\u010dine miliparseka. Analiza promenljivosti sjaja i radijanih brzina komponenata ukazivala je da poja\u010danja sjaja najverovatnije nastaju usled orbitalnih kretanja crnih rupa hiperzvu\u010dnim brzinama za tu sredinu, od nekoliko hiljada kilometara u sekundi. Trenutno radimo na kandidatima sisema koji
\npokazuju sli\u010dne osobine i o\u010dekujemo da nadjemo jo\u0161 supermasivnih sistema dvojnih crnih rupa. Otvoreni smo za saradnje, pa i budu\u0107e teme doktorata koji mogu proiza\u0107i iz ovih istra\u017eivanja.\u00a0<\/span><\/p>\n

SREDA 28. januar 2015. 13:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Luka Garner, Univerzitet u Bonu<\/span>: Spektralna te\u017eina bozonskih ekscitacija u 1D<\/span><\/a><\/h3>\n

Bi\u0107e predstavljen DMRG (density matrix renormalization group), iterativni metod koji se koristi za ra\u010dunanje osobina jako korelisanih jednodimenzionih sistema. Ovaj metod bi\u0107e primenjen na Boze-Habardov hamiltonijan da bi se posmatrale dve faze modela – Motova izolatorska i superfluidna faza, kao i prelaz izme\u0111u njih. Diskutova\u0107e se rezultati dobijeni implementacijom DMRG algoritma na Boze-Habardov model.<\/span><\/p>\n

\u010cETVRTAK 11. decembar 2014. 13:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Dr Antun Bala\u017e,Laboratorija za primenu ra\u010dunara u nauci, Institut za fiziku, Beograd: Kontrola osobina Boze-Ajn\u0161tajnovih sistema kroz neure\u0111enost i modulaciju parametara<\/a><\/h3>\n

Boze-Ajn\u0161tajn kondenzacija predstavlja fazni prelaz koji se doga\u0111a na veoma niskim temperaturama u bozonskim sistemima sa slabim interakcijama. Ispod kondenzacione temperature sistem prelazi u novu, koherentnu fazu, makroskopsko kvantno osnovno stanje. Osobine ovakvih sistema su veoma interesantne, a njihova kontrola omogu\u0107ava prakti\u010dnu realizaciju mnogih kvantnih modela, kao i kvantne simulacije drugih fizi\u010dkih sistema.
\n<\/span><\/p>\n

Kontrola osobina Boze-Ajn\u0161tajn-kondenzovanih sistema se mo\u017ee posti\u0107i kori\u0161\u0107enjem razli\u010ditih eksperimentalnih tehnika, a u ovom izlaganju \u0107emo razmotriti uticaj anizotropne neure\u0111enosti, kao i uticaj harmonijske modulacije parametara na osobine sistema. Ispita\u0107emo kako se menja jedna\u010dina stanja sistema i brzina zvuka u superfluidu u prisustvu neure\u0111enog potencijala. Pokaza\u0107emo da anizotropija neure\u0111enosti dovodi do anizotropije brzine zvuka. Tako\u0111e \u0107emo pokazati da harmonijska modulacija parametara potencijalne zamke u kojoj se sistem nalazi mo\u017ee, pored kolektivnih moda sistema, da dovede do pojave Faradejevih talasa – oscilacija gustine kondenzata. Prou\u010di\u0107emo osobine ovih talasa numeri\u010dki i izve\u0161\u0107emo fomulu za njihov vremenski i prostorni period koriste\u0107i variacioni pristup.<\/p>\n

\u010cETVRTAK 27. novembar 2014. 13:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Doc. Dr Dragana Ili\u0107, Univerzitet u Beogradu : Supermasivne crne rupe u aktivnim galaktickim jezgrima<\/span><\/a><\/h3>\n

U centru aktivnih galaktickih jezgara (AGJ) nalazi se supermasivna crna rupa, u koju materija upada u vidu akrecionog diska koji emituje neverovatne kolicine
\nenergije na svim frekvencijama. Jedan od vaznih zadataka istrazivanja AGJ je procena mase supermasivne crne rupe, jer je opste prihvaceno da je njena evolucija povezana sa evolucijom cele galaksije koja sadrzi AGJ, te je vazno za ispitavanja evolucije galaksija uopste. Ovde cemo prikazati spektro-polarimetrijske metode koje se mogu primeniti za procenu mase supermasivne crne rupe u AGJ.<\/span><\/p>\n

\u010cETVRTAK 13. novembar 2014. 13:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Luka Nenadovi\u0107, Visoka tehnolo\u0161ka \u0161kola \u0160abac: Spinori na zakrivljenom nekomutativnom prostoru<\/a><\/h3>\n

Svi poku\u0161aji da se Ajn\u0161tajnova teorija gravitacije kvantuje i predstavi kao kvantna teorija polja zavr\u0161eni su neuspehom. Najve\u0107i problem sa kojim se ovaj pristup suo\u010dio je nerenormalizabilnost teorije. Formulacija kvantnih teorija polja na nekomutativnom prostoru je jedan od mogu\u0107ih okvira za\u00a0 re\u0161enje postoje\u0107eg problema. Zamenom mnogostrukosti prostor-vremena nekomutativnom algebrom posti\u017ee se diskretizacija i fragmentacij prostor-vremena na Plankove \u0107elije.\u00a0 Na ovakvoj strukturi mogu\u0107e je definisati diferencijalnu geometriju na konzistentan na\u010din, \u010dime se obezbe\u0111uje pojam glatkosti neophodan za formulaciju fizi\u010dkih teorija. Ovde \u0107e biti predstavljena odse\u010dena Hajzenbergova algebra, kao jedan konkretan primer zakrivljenog nekomutativnog prostora u tri dimenzije, a nakon toga \u0107e na tom prostoru biti konstruisan aparat diferencijalne gometrije i teorija polja koja sadr\u017ei spinore.<\/p>\n

\u010cETVRTAK 30. Oktobar 2014. 13:00 u u\u010dionici 4, Departman za fiziku<\/address>\n

Nemanja Martinovi\u0107, Astronomska Opservatorija Beograd: Funkcija mase haloa<\/a><\/h3>\n

Jedan od glavnih zadataka moderne kosmologije je odgovor na pitanje nastanka struktura u Univerzumu. U okviru trenutno dominantne, lambdaCDM paradigme, mali haloi tamne materije nastaju u ranom Univerzumu, spajaju se, rastu, interaguju sa barionima i ultimativno formiraju strukture kojih smo svesni danas. Va\u017ean na\u010din za ispitivanje haloa tamne materije i njihove evolucije je kroz funkciju mase haloa. U ovom predavanju \u0107emo se baviti va\u017eno\u0161\u0107u funkcije mase (naprimer u povezivanju osobina tamnih haloa i galaksija). Razmatra\u0107emo teoriju koja stoji iza nje, kao i razloge i va\u017enost empirijskih korekcija izvedenih iz numeri\u010dkih simulacija. Bi\u0107e izlo\u017een i uporedni prikaz jednog broja interesantnih analiti\u010dkih i empirijskih fitova, kao i funkcije mase kosmolo\u0161ke simulacije ura\u0111ene na Astronomskoj opservatoriji u saradnji sa Institutom za fiziku u Beogradu.<\/p>\n

SREDA 6. Avgust 2014. 13:00 u Amfiteatru V, Departman za fiziku<\/p>\n

Jovan Odavi\u0107, Universit\u00e9 Cergy-Pontoise, Paris: Univerzalne karakteristike dvodimenzionih statistickih modela u blizini kriticne tacke: Pristup konformalne teorije polja<\/a><\/h3>\n

Osobine 2d statistickih modela u blizini kriticne tacke bice opisane Konformalnom teorijom polja. Preciznije bice pokazano kako razlicite observable mogu biti povezane sa reprezentacijom beskonacne Lijeve algebre (Virasoro algebre). Fokus ce biti na 2d Izingovom modelu i imlementaciji modela transfer matrice u cilju izracunavanja slobodne energije, kricnih eksponenata, i trocesticne korelacione funkcije. Ove rezultate povezacemo sa predvidjanjima Konformalne teorije polja.<\/p>\n

31. Jul 2014. 13:00 u Amfiteatru V, Departman za fiziku<\/address>\n

Ivan Mili\u0107, Astronomska opservatorija Beograd: Polarizacija rasejanjem i Hanle efekat kao izvor informacija o fizi\u010dkim uslovima u nebeskim telima<\/a><\/h3>\n

Zahvaljuju\u0107i posmatranjima visoke spektralne rezolucije i polarimetrijske osetljivosti, polarizacija rasejanjem se pokazala kao koristan izvor informacija o strukturi, geometriji i magnetnim poljima nebeskih tela. U prvom delu predavanja \u0107emo formulisati problem prenosa zra\u010denja polarizovanog rasejanjem i pozabaviti se smislom rezultuju\u0107ih Stokes-ovih parametara.
\nZatim \u0107emo predstaviti originalna istra\u017eivanja: novi metod za dijagnostiku zavisnosti mikro-turbulentnog magnetnog polja od dubine u Sun\u010devoj atmosferi kao i izra\u010dunavanja polarizovanih profila spektralnih linija u jednostavnim, ali vi\u0161edimenzionim, modelima sun\u010devih protuberanci i cirkumstelarnih diskova. Vide\u0107emo da vi\u0161edimenzionalnost objekta, kao i prisustvo nehomogenosti i polja brzina bitno uti\u010du na oblike polarizovanih profila i da se tu krije, kako mogu\u0107a misinterpretacija u dijagnostici magnetnih polja, tako i potencijalno koristan izvor informacija o poljima brzine i geometriji.<\/p>\n

18. jul 2014. 13:00 u Amfiteatru V, Departman za fiziku<\/p>\n

dr Dunja Fabjan, Fakulteta za matematiko in fiziko<\/b>, Univerza v Ljubljani: Intracluster Medium Properties and Scaling Relations from Galaxy Cluster Simulations<\/a><\/h3>\n

Galaxy clusters are the most massive virialized structures in the universe. To use them as tracers of cosmic evolution, one of the most important issues is to correctly estimate their masses. Intracluster medium properties (e.g. X-ray luminosity, X-ray temperature and integrated Sunyaev-Zeldovich flux) can be used to infer cluster total mass. However, physical processes acting on the intracluster medium affect the calibration of these scaling relations between observables and total mass. Therefore cosmological hydrodynamical simulations are used in order to disentangle the effect of different physical processes acting in galaxy clusters. I will discuss some recent results about the intracluster medium properties and the theoretical scaling relations obtained from one of the largest sets of galaxy clusters simulated taking in account different physical processes.<\/p>\n

SEMINAR ZAKAZAN ZA 22. Maj 2014. SE ODLA\u017dE DO DALJNJEG!<\/strong><\/address>\n
22. Maj 2014. 13:00 u Amfiteatru V, Departman za fiziku<\/address>\n

Ivan Mili\u0107, Astronomska opservatorija Beograd: Polarizacija rasejanjem i Hanle efekat kao izvor informacija o fizi\u010dkim uslovima u nebeskim telima<\/h3>\n

Zahvaljuju\u0107i posmatranjima visoke spektralne rezolucije i polarimetrijske osetljivosti, polarizacija rasejanjem se pokazala kao koristan izvor informacija o strukturi, geometriji i magnetnim poljima nebeskih tela. U prvom delu predavanja \u0107emo formulisati problem prenosa zra\u010denja polarizovanog rasejanjem i pozabaviti se smislom rezultuju\u0107ih Stokes-ovih parametara.
\nZatim \u0107emo predstaviti originalna istra\u017eivanja: novi metod za dijagnostiku zavisnosti mikro-turbulentnog magnetnog polja od dubine u Sun\u010devoj atmosferi kao i izra\u010dunavanja polarizovanih profila spektralnih linija u jednostavnim, ali vi\u0161edimenzionim, modelima sun\u010devih protuberanci i cirkumstelarnih diskova. Vide\u0107emo da vi\u0161edimenzionalnost objekta, kao i prisustvo nehomogenosti i polja brzina bitno uti\u010du na oblike polarizovanih profila i da se tu krije, kako mogu\u0107a misinterpretacija u dijagnostici magnetnih polja, tako i potencijalno koristan izvor informacija o poljima brzine i geometriji.<\/p>\n

7. Maj 2014. 13:00 u Amfiteatru VII, Departman za fiziku<\/address>\n

dr Du\u0161an Zorica, Matemati\u010dki institut Srpske akademije nauka:
\nUop\u0161tenja talasne jedna\u010dine u okviru teorije frakcionog ra\u010duna<\/em><\/a><\/h3>\n

Klasi\u010dna talasna jedna\u010dina, u kojoj figuri\u0161u celobrojni parcijalni izvodi po prostornoj i vremenskoj koordinati, mo\u017ee se zapisati u obliku sistema jedna\u010dina koji \u010dine: jedna\u010dina kretanja, konstitutivna jedna\u010dina i mera deformacije. Kako je jedna\u010dina kretanja posledica drugog Njutnovog zakona, ona se ne uop\u0161tava. Konstitutivna jedna\u010dina opisuje odziv materijala na primenjenu silu i uop\u0161tava\u0107e se kori\u0161\u0107enjem frakcionih izvoda, \u010dine se dobijaju konstitutivne jedna\u010dine koje opisuju klasu linearnih viskoelasti\u010dnih materijala. Karakteristika ovakvih materijala je uticaj istorije deformacije na njenu trenutnu vrednost. Mera deformacije predstavlja vezu izme\u0111u deformacije i pomeranja i, ukoliko se uop\u0161tava u okviru teorije frakcionog ra\u010duna, modelira sredine koje pokazuju svojstvo prostorne nelokalnosti. Sistem parcijalnih diferencijalnih jedna\u010dina celobrojnog i frakcionog reda, koji opisuje talasno kretanje, re\u0161avan je metodama Laplasove i Furijeove transformacije, a re\u0161enja su data u obliku konvolucije po\u010detnih uslova i jezgra re\u0161enja. Dati su i ilustrativni numeri\u010dki primeri.<\/p>\n

17. April 2014. 13:00 u Amfiteatru V, Departman za fiziku<\/address>\n

Darko Donevski, Leiden Observatory, ASTRON Institute, University of Leiden: Evolucija ranih galaksija<\/em><\/a><\/h3>\n

Evolucija galaksija i u teorijskom i u posmatra\u010dkom delu ima mnogo nedostaju\u0107ih delova na koje jo\u0161 uvek tra\u017eimo odgovore. Jedan od njih je na\u010din na koji se formiraju prva galakti\u010dka protojata. S obzirom da su nedostupne opti\u010dkim posmatranjima, veliki HERSCHEL-LOFAR projekat prvi put kombinuje posmatranja radio i infracrvenih-spektra da bi dobili podatke o tome kako se pona\u0161aju daleke i pra\u0161inaste galaksije sa enormnom stopom radjanja zvezda.Na crvenim pomacima izmedju 2 i 5, vr\u0161i se kosmolo\u0161ka pretraga koja bi potvrdila da su neke od tih dalekih galaksija zapravo \u010dlanovi retkih protojata, \u0161to \u010dini jedinstvenu prirodnu “laboratoriju” za razne modele – kako kosmolo\u0161ke, tako i iz oblasti fizike zra\u010denja u ekstremnim uslovima.<\/p>\n

3. April 2014. 13:00 u u\u010dionici 68, Departman za fiziku<\/address>\n

dr Milovan \u0160uvakov, dr Veljko Dmitra\u0161inovi\u0107, Institut za fiziku Beograd: Problem tri tela: Periodi\u010dna re\u0161enja i topolo\u0161ka klasifikacija<\/em><\/a><\/h3>\n

Dva veka nakon \u0161to je Njutn formulisao zakon gravitacije i pokazao analiti\u010dko re\u0161enje za problem dva tela, nau\u010dnici su poku\u0161avali da prona\u0111u sli\u010dno re\u0161enje za problem tri tela, sve dok nema\u010dki matemati\u010dar Hajnrih Bruns nije pokazao da je ovo u op\u0161tem slu\u010daju nemogu\u0107e. Sa druge strane potraga za specifi\u010dnim periodi\u010dnim re\u0161enjima problema tri tela je mogu\u0107a ponekada i analiti\u010dki, a svakako numeri\u010dki. Samo tri familije takvih re\u0161enja su bile poznate do nedavno : 1) Lagran\u017e – Ojlerova (1772) , 2) Bruk – Enonova (1975) , i 3) Murova osmica (1993). Na ovom seminaru predstavi\u0107emo rezultate na\u0161eg rada na potrazi za periodi\u010dnim re\u0161enjima, kao i topolo\u0161ki metod za klasifikaciju ovih re\u0161enja.<\/p>\n<\/div>\n

19. Mart 2014. 17:00 u u\u010dionici 68, Departman za fiziku<\/address>\n

dr Branislav Vukoti\u0107, Astronomska opservatorija Beograd: Preciznija kalibracija nekih skala daljine u astrofizici<\/a><\/h3>\n

Precizno odre\u0111ivanje daljina do astronomskih objekata je od fundamentalnog zna\u010daja za izu\u010davanje evolucije i osobina tih objekata kao i pojava na kosmolo\u0161kim skalama. Kao jedan od metoda za odre\u0111ivanje daljina upotrebljavaju se kalibracione relacije. Razli\u010diti na\u010dini fitovanja \u010desto daju zna\u010dajno razli\u010dite parametre kalibracionog fita \u0161to uti\u010de na preciznost odredjivanja daljina. Razmatri\u0107emo metod kalibracije koji ne zahteva fitovanje ve\u0107 se zasniva na odre\u0111ivanju funkcije gustine verovatno\u0107e kalibracionog uzorka. Ovakav metod, za razliku od metoda koji se oslanjaju na fitovanje, ne redukuje informacije iz kalibracionog uzorka te daje mnogo stabilnije i verodostojnije kalibracije. Metod \u0107emo demonstrirati na kalibracionim relacijama period — luminoznost za Cefeide i povr\u0161inski radio-sjaj — dijametar u slu\u010daju radio-emitera kao \u0161to su ostaci supernovih i planetarne magline.<\/p>\n

26. Maj 2008. 15:00 u u\u010dionici Nobel<\/address>\n

George Martin , Launceston Planetarium, Australia:Planetariums of the World: Then and Now<\/a><\/h3>\n

Planetariums of the World: Then and Now The modern projection planetarium has been in existence for just over 80 years. Now, thousands are found all over the world and are an important part of astronomy education. Martin George, Past President of the International Planetarium Society and its Chair of International Relations, will present an illustrated talk on the history of planetariums, what is happening today, and prospects for the future.<\/p>\n

\n
24. April 2008.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Mr Dragana Ili\u0107, Univerzitet u Beogradu:\u0160iroke linije kod aktivnih galaksija: da li su pod uticajem radio-mlazeva?<\/a><\/h3>\n

Jedna od zanimljivih osobina aktivnih galakti\u010dkih jezgara su njihove \u0161iroke emisione linije koje dolaze iz tzv. \u0161irokolinijske oblasti, koja je u neposrednoj blizini masivne crne rupe. Geometrija ove oblasti je i dalje predmet diskusije, ali je na osnovu oblika \u0161irokih linija zaklju\u010deno da ova oblast mora biti jako kompleksna. Jedno od mogucih obja\u0161njenja slo\u017eenosti ove oblasti je da deo emisije \u0161irokih linija nastaje prilikom izbacivanja materije jonizovane od strane kontinuualnog zra\u010denja radio-mlazeva. Na ovom predavanju \u0107emo razgovarati o karakteristikama \u0161irokolinijske oblasti, specijalno njene strukture i kinematike, i da li i na koji na\u010din ona mo\u017ee biti povezana sa emisijom radio-mlazeva. Povrh svega, bi\u0107e predstavljeni profili emisionih linija radio galaksija Mrk 668 i NGC 4151, koji se mogu opisati geometrijom izbacivanja materije.<\/p>\n<\/div>\n

\n
3. April 2008.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

mr Nata\u0161a Stani\u0107, Direktor Narodne opservatorije “Ru\u0111er Bo\u0161kovi\u0107” u Beogradu: Globalni projekti me\u0111unarodne godine astronomije i uloga studenata u popularizaciji astronomije u Srbiji<\/a><\/h3>\n

Na tebi je da otkrije\u0161 svemir!<\/p>\n<\/div>\n

\n
20. Mart 2008.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Sonja Vidojevi\u0107, Univerzitet u Beogradu:Analiza prostornih brzina zvezda iz kataloga ARIHIP <\/a><\/h3>\n

Izabran je katalog ARIHIP koji sadr\u017ei podatke zadovoljavaju\u0107e visoke ta\u010dnosti. Na osnovu strogo formiranih kriterijuma obrazovan je uzorak od 4614 zvezda. Zvezde iz uzorka su razvrstane u grupe prema indeksu boje i kumulativnom broju. Izvedene su komponente Sun\u010devog kretanja u odnosu na dinami\u010dki lokalni standard mirovanja i komponente elipsoida brzina. Pokazuje se da u slu\u010daju U i W komponente nema promene sa disperzijom, dok V komponenta raste linearno. Zavisnosti V komponente sun\u010devog kretanja i disperzije od indeksa boje otkrivaju Parenagov diskontinuitet, ali iza njega, umesto konstantnog toka, javlja se lokalni minimum \u0161to je posledica selektivnosti uzorka, Herc\u0161prungovog procepa i prisustva velikog broja crvenih d\u017einova. Izra\u010dunate su galaktocentri\u010dne putanje za sve zvezde iz uzorka. Na osnovu njihovog izgleda i dimenzija zvezde su razvrstane po podsistemima (tanki disk: 92%, debeli disk: 6% i halo: 2%).<\/p>\n<\/div>\n

\n
28. Februar 2008.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Du\u0161an Doni\u0107, Univerzitet u Beogradu:Mehanizmi zra\u010denja SNR u radi domenu<\/a><\/h3>\n

Ostaci supernova na radio frekvencijama zra\u010de prete\u017eno netermalnim mehanizmom odnosno sinhrotronski. Njihov radio spektar se modeluje prostim stepenim zakonom. U slu\u010daju mladih ostataka u adijabatskoj fazi koji se \u0161ire u veoma gustoj sredini molekularnih oblaka kao i u slu\u010daju starijih ostataka u kasnoj adijabatskoj fazi koji se prostiru u gu\u0161\u0107oj toploj sredini mo\u017ee se o\u010dekivati znatan doprinos termalne (bremsstrahlung) komponente u ukupnom radio zra\u010denju. Odre\u0111ivanjem udela termalne komponente u ukupnoj radio emisivnosti mo\u017eemo proceniti i samu gustinu sredine. Razmatrana su dva galakti\u010dka ostatka HB3 i 3C396 kao primeri ostataka kod kojih je uo\u010dljiv znatan doprinos termalne komponente u radio zra\u010denju.<\/p>\n<\/div>\n

\n
28. Novembar 2007. 12:00, Centar za materijale, IV sprat Departmana za fiziku<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Prof. Dr. Miroslav Filipovi\u0107, University of Western Sidney:Astronomski deo biologije<\/a><\/h3>\n

\u0160ta se de\u0161ava oko nas? Da li smo ‘jedinstveni’ u Svemiru? KOliko su ‘sli\u010dne’ ostale planete, sistemi, galaksije, grupe…I kuda dalje?<\/p>\n<\/div>\n

\n
9. Novembar 2007.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Ana Lalovi\u0107, AOB:Lajman-alfa \u0161uma na niskom i srednjem crvenom pomaku<\/a><\/h3>\n

Postoje sna\u017ene posmatra\u010dke indicije da je u re\u017eimu niskog crvenog pomaka zna\u010dajan deo populacije apsorbera fizi\u010dki asociran sa galaksijama, nasuprot situaciji na visokom crvenom pomaku (u ranim epohama evolucije kosmosa). U spektrima visoke rezolucije (FWHM < 25 km\/s) mogu\u0107e je odrediti funkcije raspodele opservabli (\u0161irina linije, linijska gustina i crvni pomak) i time dobiti ograni\u010denja na teorijski model. Ovde se ispituje model minihaloa (“tamne” galaksije sa cirkularnom brzinom < 50km\/s) i poku\u0161ava odrediti koli\u010dina barionske materije koja se u ovom obliku nalazi na niskim crvenim pomacima.<\/p>\n<\/div>\n

\n
26. Oktobar 2007.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Dr Silvana Nikoli\u0107, AOB:Oblaci u oblacima: Molekulski gas u Magelanovim oblacima<\/a><\/h3>\n<\/div>\n
\n
12. Oktobar 2007.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Darko Donevski:Kosmolo\u0161ko muvanje: Randevu tamne energije i crnih rupa<\/a><\/h3>\n<\/div>\n
\n
11. Maj 2007.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Mr Branislav Vukoti\u0107, AOB:O evoluciji \u017eivota na ekstrasolarnim planetama: fazni prelaz i GRBs kao globalni mehanizmi regulacije <\/a><\/h3>\n

Astrobiologija, op\u0161ti pojmovi. Da li je mogu\u0107a evolucija \u017eivota na drugim zemljolikim planetama? Paradigme: “retka Zemlja” i fazni prelaz. GRBs kao globalni regulacioni mehanizmi u sklopu paradigme faznog prelaza. Galakti\u010dka nastanjiva zona (GHZ) i njene granice. Probabilisti\u010dko modeliranje GHZ kompjuterskom simulacijom: model, rezultati, problemi i predlozi za dalji rad.<\/p>\n<\/div>\n

\n
20. April 2007.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Jelena Kova\u010devi\u0107, AOB:\u0160ta mo\u017eemo saznati o uskolinijskom regionu aktivnih galakti\u010dkih jezgara iz OIII 4959, 5007 linija?<\/a><\/h3>\n

Aktivna galakti\u010dka jezgra su izuzetno interesantni objekti u \u010dijem centru se nalazi supermasivna crna rupa oko koje dolazi do akrecije materije stvaraju\u0107i time zra\u010denje velike luminoznisti. Oko akrecionog diska nalaze se gasni oblaci koji su prema odlikama emisionih linija koje u njima nastaju nazvani \u0161irokolinijski i uskolinijski regioni. Zabranjene emisione linije kiseonika OIII 4959, 5007 A, su jedne od najdominantijih uskih emisionih linija u spektru AGJ. Analizom njihovog oblika mo\u017ee se do\u0107i do interesantnih zaklju\u010daka o kinematici i fizi\u010dkim uslovima uskolinijskog regiona odakle poti\u010du.<\/p>\n<\/div>\n

\n
30. Mart 2007.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Mr Bojan Arbutina, Univerzitet u Beogradu:Minimalan odnos masa za kontaktne tesno dvojne sisteme W UMa tipa<\/a><\/h3>\n

Kada ukupan ugaoni moment dvojnog sistema J_tot=J_orb+J_spin dosegne odre\u0111enu minimalnu vrednost javlja se plimska nestabilnost koja ubrzo dovodi do sudara i sjedinjavanja zvezda u jedan brzo-rotiraju\u0107i objekat. Uslov za nestabilnost u slu\u010daju nezavisnih komponenata svodi se na J_orb=3*J_spin \u0161to odgovara nekom kriti\u010dnom rastojanju izme\u0111u komponenata, odnosno minimalnom odnosu masa zvezda u sistemu. U kontaktnim sistemima komponente, me\u0111utim, nisu nezavisne. Uzimaju\u0107i ovo u obzir i razmatraju\u0107i strukturu zvezda izveden je novi teorijski odnos masa i ukazano na neslaganje sa empirijskim podacima dobijenim za odre\u0111en broj sistema.<\/p>\n<\/div>\n

\n
16. Mart 2007.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Brankica \u0160urlan , Univerzitet u Beogradu:Modelovanje atmosfera planeta suncevog sistema. Modeli visoke atmosfere Zemlje.<\/a><\/h3>\n

Navode se i obja\u0161njavaju op\u0161te karakteristike planetskih atmosfera i zna\u010daj kvalitetnih atmosferskih modela. Posebna pa\u017enja posve\u0107ena je modelovanju atmosfere Zemlje. Izlo\u017een je kratak istorijski razvoj i karakteristike modela atmosfere Zemlje. Opisan je postupak modelovanja planetskih atmosfera kao i na\u010din uklju\u010divanja odre\u0111enih fizikalnih parametara u proces modelovanja. Opisan je jedan od modela totalne gustine visoke atmosfere Zemlje, model TD-88, i navedeni su neki rezultati dobijeni iz poku\u0161aju njegovog pobolj\u0161anja.<\/p>\n<\/div>\n

\n
23. Februar 2007.<\/address>\n
\u00a0<\/address>\n

Doc. Dr Dejan Uro\u0161evi\u0107, Univerzitet u Beogradu: Ostaci supernovih: evolucija, statistika, spektri<\/a><\/h3>\n

U toku ovog predavanja bi\u0107e predstavljen jedan kra\u0107i pregled oblasti istra\u017eivanja vezanih za ostatke supernovih (OS). Na po\u010detku \u0107e u kratkim crtama biti prikazana hidrodinami\u010dka evolucija OS da bi se pre\u0161lo na evoluciju sjaja u radio-oblasti elektromagnetnog spektra, koja \u0107e biti neophodna za statisti\u010dka izu\u010davanja uzoraka dobijenih iz posmatranja. Na kraju \u0107e biti govora o izgledu spektara OS u radio-oblasti.<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Welcome to Astronomy and Physics Colloquium\/Seminar Page! Colloquia are held on Fridays at 14h, at the lecture room VII at the ground floor of the Physics Department. 15. mart 2019. 14:00, amfiteatar VII, Departman za fiziku \u0414\u0440 \u041c\u0430\u0440\u043a\u043e \u0412\u043e\u0458\u0438\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0418\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442 \u0437\u0430 \u0444\u0438\u0437\u0438\u043a\u0443 \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434: \u041a\u0432\u0430\u043d\u0442\u043d\u0430 \u0433\u0440\u0430\u0432\u0438\u0442\u0430\u0446\u0438\u0458\u0430 — \u0448\u0442\u0430, \u043a\u0430\u043a\u043e \u0438 \u0437\u0430\u0448\u0442\u043e \u041a\u043e\u043d\u0441\u0442\u0440\u0443\u043a\u0446\u0438\u0458\u0430 \u0442\u0435\u043e\u0440\u0438\u0458\u0435 \u043a\u0432\u0430\u043d\u0442\u043d\u0435 \u0433\u0440\u0430\u0432\u0438\u0442\u0430\u0446\u0438\u0458\u0435 (\u041a\u0413) […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":4,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"class_list":["post-10","page","type-page","status-publish","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/10","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10"}],"version-history":[{"count":132,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/10\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1081,"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/10\/revisions\/1081"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/personal.pmf.uns.ac.rs\/tijana.prodanovic\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}